Pretraga

Nekada je trolovanje opisivano kao namerno, ali duhovito komentarisanje ili mešanje u nečiju diskusiju. Međutim, danas se ova pojava posmatra kao namerno ismevanje, ironično prozivanje i provociranje.

Noviji fenomen su tzv. farme trolova u kojima su angažovani ljudi i algoritmi da ‘žare i pale’ onlajn diskusije i na taj način zagađuju i krive sliku i impresije o određenoj temi ili osobi. Oni ne moraju da ubeđuju javnost u neistine, dovoljno je da podstaknu sumnju i poseju razdor. S obzirom na udeo interneta u svakodnevnom životu, trolovi su počeli da utiču na bitne društvene i političke odluke, kao što su izbori.

Jedna od strategija reakcije na napade čiji je krajnji cilj ućutkavanje kritike ili neslaganja, jeste “još govora”. Imenovanje i izlaganje napadača javnoj osudi može da bude veoma korisno iz više razloga. Osoba koja je preživela napad vraća osećaj kontrole nad situacijom i pomaže drugima koji prolaze kroz slično iskustvo. Takođe, šira javnost se upoznaje sa društvenim problemom, bolje razume posledice napada i označava nasilna ponašanja kao nepoželjna. S druge strane, treba voditi računa o tome da se napadaču ne omogući da preuzme pažnju javnosti za svojih “pet minuta slave” i izlazak iz obične anonimnosti, što je neretko i glavni motiv napada. Poželjno je fokus držati na svom doživljaju napada, društvenim posledicama onlajn nasilja i efikasnim merama zaštite. 

Jedna poznata novinarka je nakon brojnih napada, odlučila da upozna svoje trolove. Prvo je sa njima razvila fer odnos, nastojeći da utvrdi njihov identitet. Zatim ih je pozvala na razgovor - prvo preko mreže, a onda i licem u lice. Od tih razgovora, priča i upoznavanja napravila je seriju tekstova, ali i razvila uspešnu strategiju protiv onlajn uznemiravanja, jer napadači više nisu bili fiktivna - anonimna lica.

Korisne savete o pristupu trolovima, kada si spreman na razgovor s njima, možeš naći ovde. 

Takođe, niije nemoguće utvrditi ko stoji iza napada. Da bi se do ove informacije došlo potrebno je pažljivo graditi dokumentovanu istoriju napada i u saradnji sa kolegama, digitalnim ekspertima ili istraživačkim novinarima, uz malo sreće, otkriti osobu, grupu ili organizaciju koji su preduzeli napad. Čak i bez dokumentovanih incidenata , uz malo više sreće, takođe se može otkriti identitet napadača, jer i oni ostavljaju digitalne tragove - a internet sve pamti. Na ovaj način je Centar za istraživačko novinarstvo Latinske Amerike otkrio niz grupa i političara koji su organizovali napade na novinare širom kontinenta.

Taktika Mediji Pritisak Javna osuda Inovativna strategija Provokacija

Teško je nabrojati sve moguće oblike pritisaka na slobodu govora u onlajn okruženju. Jedno je sigurno, svako ko je na svojoj koži osetio taj pritisak, može nepogrešivo da ga prepozna i navede njegove posledice.

Tu spadaju: mešanje u rad medija tokom javnih nastupa, komentarisanje, izrugivanje, etiketiranje, ali i drugi oblici otvorenog i indirektnog targetiranja. Taj pritisak retko prelazi granice dopuštenog, ali budući da su mu na meti novinari i aktivisti, izaziva ozbiljne distorzije u javnom prostoru.

Kada pritisak vrše javni funkcioneri ili druge osobe na poziciji moći (poslodavci, urednici) uticaj svakako može biti teži, nego kada dolazi od kolega ili korisnika društvenih mreža. Mada se može posmatrati kao čin mikro-agresije, razmere njegovih posledica na duge staze su nesagledive, ne samo po osobe koje trpe pritisak, već po javni i medijski prostor kao takav.

Jedna od strategija reakcije na napade čiji je krajnji cilj ućutkavanje kritike ili neslaganja, jeste “još govora”. Imenovanje i izlaganje napadača javnoj osudi može da bude veoma korisno iz više razloga. Osoba koja je preživela napad vraća osećaj kontrole nad situacijom i pomaže drugima koji prolaze kroz slično iskustvo. Takođe, šira javnost se upoznaje sa društvenim problemom, bolje razume posledice napada i označava nasilna ponašanja kao nepoželjna. S druge strane, treba voditi računa o tome da se napadaču ne omogući da preuzme pažnju javnosti za svojih “pet minuta slave” i izlazak iz obične anonimnosti, što je neretko i glavni motiv napada. Poželjno je fokus držati na svom doživljaju napada, društvenim posledicama onlajn nasilja i efikasnim merama zaštite. 

U vreme pandemije, kritičko izveštavanje o radu vlade i zdravstvenih službi, pa čak i nezgodna novinarska pitanja, postali su nepoželjni u mnogim zemljama regiona. Da nisu opasna po javni interes, bila bi zabavna sva dovitljiva rešenja vlasti da izvrše pritisak, a izbegnu optužbe za cenzuru. https://balkaninsight.com/2020/07/03/pandemic-worsens-crisis-for-media-in-central-eastern-europe/

Ukoliko si novinar/ka, pa čak i ako nisi član profesionalnih udruženja, uvek je moguće prijaviti nasilje i zatražiti razgovor sa kolegama i pravnicima koji pružaju pomoć i savet o daljim koracima. Bez obzira da li ćeš prijaviti napad policiji, što bi uvek trebao da bude slučaj, svakako prijavi incident profesionalnom udruženju. Osim što udruženja vode računa o ukupnom broju slučajeva, u mogućnosti su da kroz svoju saradnju sa institucijama i javnim zastupanjem ukažu na učestalost određenih pojava. Udruženje takođe može da pruži različite oblike podrške koja može da izostane u kolektivu ili u okruženju. 

Neke građanske organizacije su specijalizovane za pitanja bezbednosti novinara i digitalnu bezbednost uopšte, pa bi i to mogao biti dobar put da se dođe do dodatnih informacija i saveta u vezi sa napadom i daljim koracima. Mnoge međunarodne insitucije bave se problemom bezbednosti novinara i aktivista za ljudska prava: Savet Evrope / Platforma za bezbednost novinara, OEBS Misija u Beogradu, OEBS Kancelarija za slobodu medija, UNESCO programi za bezbednost novinara. U slučaju kada izostane podrška državnih institucija, kolega, zajednice ili šire javnosti, ili kada je potrebna dodatna podrška, ove organizacije svojim javnim zastupanjem i pritiskom na državne organe podstiču rešavanje incidenata.

Različite organizacije pružaju programe pravne ili finansijske pomoći i podrške - pomoć u pravnom zastupanju Medijskog pravnog centra u Londonu ili Free Press Unlimited koji takođe pružaju i finansijsku pomoć u urgentnim situacijama. Konačno, ukoliko se intenzitet napada ne smanjuje, ove organizacije mogu pomoći i da se osoba izmesti van zemlje na neko vreme, dok se situacija ne smiri. 

Taktika Podrška Novinar/ka Mediji Javni funkcioner Inovativna strategija Udruženja

Verbalni napadi na osnovu rasne, verske, nacionalne, seksualne, političke, sindikalne i druge pripadnosti i ličnih svojstava, poput uzrasta ili ekonomskog statusa, smatraju se govorom mržnje.

Mada govor mržnje ima pravnu kvalifikaciju fokusiranu na određene zaštićene kategorije, u onlajn prostoru takav napad prevazilazi popisane kategorije, te često targetira osobu po više osnova odjednom. Stoga je važno imati na umu da je govor mržnje svaki napad na osobu zbog njenih karakteristika, položaja ili društvenog statusa. 

Novinar/ka, pa čak i ako nisu članovi profesionalnih udruženja, uvek mogu da prijave nasilje i zatraže razgovor sa kolegama i pravnicima koji pružaju pomoć i savet o daljim koracima. Bez obzira da li ćeš prijaviti napad policiji, što bi uvek trebao da bude slučaj, svakako prijavi incident profesionalnom udruženju. Osim što udruženja vode računa o ukupnom broju slučajeva, u mogućnosti su da kroz svoju saradnju sa institucijama i javnim zastupanjem ukažu na učestalost određenih pojava. Udruženje takođe može da pruži različite oblike podrške koji mogu da izostanu u kolektivu ili u okruženju. Neke građanske organizacije su specijalizovane za pitanja bezbednosti novinara i digitalnu bezbednost uopšte, pa bi i to mogao biti dobar put da se dođe do dodatnih informacija i saveta u vezi sa napadom i daljim koracima.  

Jedna od strategija reakcije na napade čiji je krajnji cilj ućutkavanje kritike ili neslaganja, jeste “još govora”. Imenovanje i izlaganje napadača javnoj osudi može da bude veoma korisno iz više razloga. Osoba koja je preživela napad vraća osećaj kontrole nad situacijom i pomaže drugima koji prolaze kroz slično iskustvo. Takođe, šira javnost se upoznaje sa društvenim problemom, bolje razume posledice napada i označava nasilna ponašanja kao nepoželjna. S druge strane, treba voditi računa o tome da se napadaču ne omogući da preuzme pažnju javnosti za svojih “pet minuta slave” i izlazak iz obične anonimnosti, što je neretko i glavni motiv napada. Poželjno je fokus držati na svom doživljaju napada, društvenim posledicama onlajn nasilja i efikasnim merama zaštite. 

Ako si novinarka, kod nas postoji inicijativa Novinarke protiv nasilja, koja pruža podršku zasnovanu na empatiji i učenju.

 

Reputacija Podrška Novinar/ka Pritisak Inovativna strategija Udruženja

Vrsta ponašanja tipična za stare forume, računa na izazivanje negativne reakcije uvredama, psovkama, nabusitim tonom, sa ciljem da uzruja metu i uvuče je u raspravu u kojoj gubi dostojanstvo i kredibilitet.

Dok se ranije moglo pripisati, odsustvu odgovornosti u bezličnoj komunikaciji na forumima i diskusionim grupama, flejmovanje u savremenom onlajn okruženju postaje sredstvo izazivanja “rata” među korisnicima. 

Jedna od strategija reakcije na napade čiji je krajnji cilj ućutkavanje kritike ili neslaganja, jeste “još govora”. Imenovanje i izlaganje napadača javnoj osudi može da bude veoma korisno iz više razloga. Osoba koja je preživela napad vraća osećaj kontrole nad situacijom i pomaže drugima koji prolaze kroz slično iskustvo. Takođe, šira javnost se upoznaje sa društvenim problemom, bolje razume posledice napada i označava nasilna ponašanja kao nepoželjna. S druge strane, treba voditi računa o tome da se napadaču ne omogući da preuzme pažnju javnosti za svojih “pet minuta slave” i izlazak iz obične anonimnosti, što je neretko i glavni motiv napada. Poželjno je fokus držati na svom doživljaju napada, društvenim posledicama onlajn nasilja i efikasnim merama zaštite. 

Kako se ozbiljna diskusija pretvori u detinjastu svađu? https://www.lifewire.com/what-is-flaming-2483253

Možda jeste teško, ali nije nemoguće utvrditi ko stoji iza napada. Da bi se do ove informacije došlo potrebno je pažljivo graditi dokumentovanu istoriju napada i u saradnji sa kolegama, digitalnim ekspertima ili istraživačkim novinarima, uz malo sreće, otkriti osobu, grupu ili organizaciju koji su preduzeli napad. Čak i bez dokumentovanih incidenata  , uz malo više sreće, takođe se može otkriti identitet napadača, jer i oni ostavljaju digitalne tragove - a internet sve pamti. Na ovaj način je Centar za istraživačko novinarstvo Latinske Amerike otkrio niz grupa i političara koji su organizovali napade na novinare širom kontinenta. 

Taktika Podrška Pritisak Inovativna strategija