Pretraga


Tagovi Krivična prijava x Digitalni dokazi x Digital evidence x Reputation x Harassment x Identity x

Podnesi krivičnu prijavu

Ako se u log fajlovima sa servera vidi da je sajt bio meta sajber napada, recimo, neovlašćenog pristupa, možeš da podneseš krivičnu prijavu policiji ili nadležnom tužilaštvu. 

Za sastavljanje prijave potrebno je mapirati i opisati događaje tokom incidenta tačno kako su se desili (kakvo je ponašanje sajta primećeno, u koje vreme, da li je bilo nepoznatih izmena), pripremiti serverske logove i druge korisne informacije, kao što su skrinšotovi sumnjivih aktivnosti.

Server Digitalni dokazi Sajt Sajber kriminal Krivična prijava

UVREDE I OMALOVAŽAVANJE

Pogrdne reči, psovke i omalovažavanje usmerene su na dostojanstvo, ugled i reputaciju ličnosti. Slike, video zapisi, gifovi i mimovi mogu biti jednako uvredljivi kao i pisane reči.

Krivična prijava, uz objašnjenje kako je do napada došlo i citiranje uvredljivih izraza, idealno uz snimak ekrana ili odštampane dokaze podnosi se policiji. Bitno je navesti da je reč o članu 170 Krivičnog zakonika. Ceo postupak, kao i utvrđivanje identiteta napadača, oslanja se na osobu koja je pod napadom, zbog toga što se ovaj postupak vodi po privatnoj krivičnoj tužbi.

SAVET: Nemoj da odgovaraš na napade, jer to u postupku može povući kontra-tužbu.

Proceni da li je pametno da se upuštaš u postupak, jer uvreda nekad može da bude malo oštrija kritika ili loša šala: ako i sud tako proceni, postupak neće biti završen u tvoju korist.

Takođe, ako znaš ko stoji iza uvrede, možeš zahtevati naknadu štete pred sudom u parničnom postupku. Ovaj postupak se pokreće tužbom, policija ne učestvuje u njemu uopšte, a ako sud utvrdi da je došlo do uvrede, određuje se novčana satisfakcija tj. određeni novčani iznos na ime obeštećenja.

Procena rizika je dobra taktika da se utvrdi od koga, kada i zbog čega može doći do napada. Na primer, ako objaviš tekst o osetljivoj temi koja je već izazivala jake reakcije, lako ćeš pretpostaviti kome to može da smeta.  Bitno je da ne oguglaš na uvrede, da ne postanu normalna vizija stvarnosti i da civilizovano odvratiš takve korisnike, ili da ih ignorišeš. 

Odaberi samo onu taktiku koja tebi neće uneti nemir i izazvati štetu. 

Dokumentuj napade ili zamoli porodicu, prijatelje, partnera da to učine za tebe.

Nauči više o digitalnoj bezbednosti i mehanizmima bar delimične zaštite na društvenim mrežama.

Digitalni dokazi Prijava platformi Blokiranje korisnika Reputacija Taktika Krivična prijava

PRETNJE

Ugrožavanje fizičke i emotivne sigurnosti i spokojstva pozivanjem na nasilje, ubistvo, linč određene osobe ili čitave grupe, kao i pretnjama silovanjem i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja.
 

Pretnja je ozbiljna vrsta napada i ne treba čekati na njenu moguću realizaciju, već svaku pretnju treba dokumentovati i prijaviti policiji i tužilaštvu. 

Kako pretnja ima za posledicu ugrožavavanje sigurnosti, član 138 Krivičnog zakona koji to zabranjuje dobar je pravni osnov zaštite. 

U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Ako si novinarka/novinar, za ovo delo je predviđena oštrija kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Prijavi pretnje policiji, platformi, poslodavcu i dokumentuj ih .

Napravi svoju mrežu podrške koja će preuzeti proces monitoringa, dokumentovanja i prijavljivanja.

Zaštiti sebe - napravi pauzu od mreža ako to posao dozvoljava i ne izlaži se diskusijama koje mogu dodatno da te ugroze.

Pre svega osiguraj svoju fizičku bezbednost i ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju! 

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Malver Prijava platformi Sigurnost Seksualno uznemiravanje Novinar/ka Strah Mediji Računar/Laptop Krivična prijava

PROGANJANJE

Kada neko dosledno prati ponašanje i onlajn kretanja određene osobe, bez obzira da li se lično poznaju, to vremenom prerasta u proganjanje.

Digitalni tragovi i podaci o nama koje ostavljamo na društvenim mrežama i raznim sajtovima, značajno olakšavaju proganjanje u onlajn okruženju. Kao i u fizičkom svetu, posledice koje trpi meta ove vrste napada jesu strah, nesigurnost, narušena privatnost.

Krivični zakonik sadrži poseban član (138a) koji sankcioniše ne samo proganjanje, nego i zloupotrebu tuđih podataka prikupljenih tokom praćenja. Zaštita će biti pružena pod uslovom da je proganjanje trajalo duže vremena, dok intenzitet i posledice nisu od presudnog značaja.

Osim toga, ukoliko se radi o kraćem vremenskom trajanju, što svakako zavisi od okolnosti slučaja, u obzir dolazi i član 138 Krivičnog zakona koji zabranjuje ugrožavanje sigurnosti, a predviđa i poseban oblik zaštite za novinare i težu sankciju.

Za oba krivična dela nadležan je tužilac i policija, dakle uz prikupljene dokaze  i dokumentaciju, krivična prijava se podnosi policiji ili tužilaštvu, koje dalje preuzima postupak.

Nadzor digitalnih prostora, napadač može da vrši na različite načine, zato je bitno analizirati na kojim su uređajima - kompjuterima, a naročito telefonima - uključene opcije koje proizvode podatke o ponašanju i kretanju. Takve opcije treba isključiti.

Uz to, bitan je redovan kontakt sa prijateljima, porodicom i partnerom. U slučaju da postoji rizik da se proganjanje sa interneta preseli u fizički prostor, obavezno kontaktiraj policiju i zahtevaj zaštitu.

Koristi ove servise da unaprediš svoju onlajn bezbednost.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Sigurnost Podrška Identitet Računar/Laptop Krivična prijava Praćenje

KRAÐA IDENTITETA

Zloupotreba tuđeg identiteta, odnosno tuđih ličnih podataka predstavlja ozbiljan rizik sa potencijalno teškim posledicama. Bilo da je na meti osoba čiji su lični podaci zloupotrebljeni, ili neko treći, šteta može biti nesaglediva.
 

Zbog kompleksnosti i različitih vidova ispoljavanja ove vrste napada, teško je odrediti koji oblici krivične zaštite mogu doći u obzir. Na primer, ako je izvršena prevara korišćenjem tuđeg kompjutera, može se podneti krivična prijava na osnovu člana 301 (Računarska prevara) Krivičnog zakona, ukoliko je to dovelo do imovinske koristi za počinioca. Proces na osnovu neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146 pokreće se privatnom tužbom, pa je neophodno znati identitet počinioca.

Ako je osoba izložena ovom napadu pretpela štetu u vidu psihičkog bola i narušavanja ugleda i dostojanstva, može zahtevati naknadu štete u parničnom postpuku koji se pokreće tužbom uz navođenje imena učionioca, dokaza da je manipulacija zaista izazvala nemir i druge posledice.

Krađa identiteta najčešće je povezana sa finansijskim malverzacijama i onlajn krađom. Na raspolaganju su ti različiti vidovi digitalne zaštite: ograniči iznos koji se može podići sa tvojih računa, koristi  sistem dvostruke autentifikacije  u onlajn bankarstvu, uništi svoje nevažeće kartice.

Kad se zloupotreba tuđeg identiteta desi, najbitnije je što pre prijaviti incident policiji i ugasiti ili privremeno blokirati naloge i usluge otvorene pod tim imenom. Blagovremena procena rizika i digitalna higijena su značajna sredstva prevencije.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Šteta Reputacija Identitet Sajber kriminal Korisnički nalog Računar/Laptop Povraćaj pristupa Povraćaj sistema Krivična prijava

Prijavi policiji

U slučajevima onlajn uznemiravanja ili drugih oblika kršenja ličnih prava (npr. ugrožavanje bezbednosti pretnjama) moguće je prijaviti incidente policiji ili drugom državnom organu zaduženom za istragu ili gonjenje sajber kriminala , jer oni mogu predstavljati krivična dela koja su kažnjiva po zakonu.

Za najbolje prakse prikupljanja digitalnih dokaza pre podnošenja krivične prijave, pogledaj odeljak “Podnesi prijavu”.

Digitalni dokazi Curenje podataka Sajber kriminal Krivična prijava Policija

Podnesi prijavu

Kada podnosiš prijavu policiji, važno je da prikupiš sve potrebne digitalne dokaze , a ne samo da kopiraš sadržaj sporne poruke. To često nije jednostavno, zahteva tehnička znanja i strpljenje, za šta, malo ko uznemiren napadom, može imati živaca. Ukoliko ne možeš da se baviš time, pozovi u pomoć prijatelje, kolege ili članove porodice. Oni mogu i da snime dokaze napada, ali i da se bave tvojim nalogom na platformi na kojoj se napad dešava. Dokumentovanje treba da sadrži materijalne dokaze o napadu i da bude klasifikovano tako da olakša pretragu. Korišćenje tabele može da bude zgodno, jer se napadi mogu poređati po vremenu, mestu, uzroku, trajanju i tipu napada, prijavama podnetim na platformi i reakciji. To su sve bitne informacije za advokate, policiju, dalju istragu i sudske postupke. Potrudi se da identifikuješ vrstu napada, jer su neki oblici onlajn pretnji još uvek nepoznati široj javnosti, a ponekad čak i policiji. Tako ćeš pomoći istrazi da bolje razume šta se desilo i kako da traži počinioce.

Prvo, trebalo bi da navedeš relevantne linkove ili URL adrese u njihovom integralnom obliku: ako se napad dogodio na društvenim mrežama, navedi integralni link profila koji ti je poslao pretnju. Zatim, trebalo bi da sačuvaš kopiju poruke u integralnom obliku koji sadrži metapodatke, npr. mejl hedere

Bilo bi dobro napraviti i skrinšot poruke, sliku ili videa koji se tiču incidenta. S druge strane, ako postoji nekoliko segmenata incidenata sa kojima se suočavaš - više SMS-ova, poruka primljenih putem aplikacije na računaru ili telefonu, itd - trebalo bi da napraviš snimak ekrana svakog od njih ili eventualno napraviš video koji prikazuje čitav proces. 

Pored toga, ako se uznemiravanje dogodi putem telefonske komunikacije, prijava treba da sadrži evidencije poziva (listinge) koje izdaje operator telefonske usluge, jer sadrže vreme poziva i broj sa kojeg je poziv upućen, što može olakšati dalju istragu. Takode, možeš se obratiti timu za bezbednosne incidente u IKT sistemima (CERT) u svojoj zemlji, koji može da pruži tehničku podršku i ublaži štetu, ili državnim organima zaduženim za istragu i procesuiranje sajber kriminala .

Digitalni dokazi Curenje podataka CERT Sajber kriminal Krivična prijava Policija

DOKSOVANJE

Objava privatnih informacija kao što su adresa, porodične prilike, broj kreditne kartice, datum rođenja, ili slično, na jednoj ili više onlajn platformi - pa čak i u komentarima na nepovezani video ili tekst.

Bez obzira da li je neko zaista iskoristio podatke, doksovanje su može smatrati otvorenim pozivom na napad. S toga, u obzir dolazi ugrožavanje sigurnosti, iz člana 138 Krivičnog zakona. U tom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar. 

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Takođe, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146 govori Krivičnog zakona o “saopštavanju” i upotrebi podataka za “koje nisu namenjeni” što se može povezati sa doksovanjem. 

U svakom slučaju, zabeleži sva mesta na kojima su podaci, dokumentuj i prijavi policiji.

Odmah prijavi neovlašćenu objavu ličnih podataka platformama na kojima su objavljeni, ali i policiji. Zahtevaj hitnu reakciju, insistiraj. Brza i efikasna reakcija je od ključnog značaja za sprečavanje nekontrolisanog širenja ličnih podataka po internetu.

Isključi lokaciju na telefonu i aplikacijama koje skupljaju te i slične podatke.

Sačuvaj kontrolu nad svojim nalozima, ograničavaj pristup svojim profilima, uspostavi dvostepenu autentifikaciju  , itd. 

Razgovaraj sa bliskim osobama, poslodavcem i kolegama, i insistiraj kod policije da kroz saradnju sa platformama uklone podatke, ako to tebi ne pođe za rukom kroz opciju prijave platformi.

Obriši ostale informacije o sebi koje slobodno lutaju onlajn, uz pomoć alata Deleteme .

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Digitalni dokazi Lozinka Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Curenje podataka Reputacija Sigurnost Seksualno uznemiravanje Identitet Korisnički nalog Računar/Laptop Krivična prijava

NAPAD NA PODRŠKU

Prijatelji, porodica, partneri, kolege, poslodavci, pa čak i svedoci napada često su targetirani na isti ili sličan način kao i osoba koja je primarno napadnuta.

Različite vrste napada podrazumevaju radnje koje se mogu povezati sa nekoliko krivičnih dela. Na primer, ako napad dovodi do ugrožavanja sigurnosti, član 138 Krivičnog zakonika  je dobar pravni osnov zaštite. U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito ako si novinarka/novinar, za šta je predvidjena teža kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Razmotri takođe da li je napad uključivao uvrede, pretnje, onlajn uznemiravanje, doksovanje, lažno optuživanje i druge oblike digitalnog nasilja, kako bi se lakše utvrdili pravni osnovi sudske zaštite.

Pored konkretnih mehanizama zaštite za pojedinačne slučajeve, ponekad može pomoći da javno osudiš napad bez direktnog kontakta i imenovanja napadača. Ako se odlučiš za ovu taktiku, proceni rizik i dokumentuj reakcije ukoliko su nasilne. Okruži se prijateljima, porodicom i kolegama: sigurnost je u što širem krugu

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Sigurnost Podrška Računar/Laptop Krivična prijava