Pretraga

Kada neko dosledno prati ponašanje i onlajn kretanja određene osobe, bez obzira da li se lično poznaju, to vremenom prerasta u proganjanje.

Digitalni tragovi i podaci o nama koje ostavljamo na društvenim mrežama i raznim sajtovima, značajno olakšavaju proganjanje u onlajn okruženju. Kao i u fizičkom svetu, posledice koje trpi meta ove vrste napada jesu strah, nesigurnost, narušena privatnost.

Krivični zakonik sadrži poseban član (138a) koji sankcioniše ne samo proganjanje, nego i zloupotrebu tuđih podataka prikupljenih tokom praćenja. Zaštita će biti pružena pod uslovom da je proganjanje trajalo duže vremena, dok intenzitet i posledice nisu od presudnog značaja.

Osim toga, ukoliko se radi o kraćem vremenskom trajanju, što svakako zavisi od okolnosti slučaja, u obzir dolazi i član 138 Krivičnog zakona koji zabranjuje ugrožavanje sigurnosti, a predviđa i poseban oblik zaštite za novinare i težu sankciju.

Za oba krivična dela nadležan je tužilac i policija, dakle uz prikupljene dokaze  i dokumentaciju, krivična prijava se podnosi policiji ili tužilaštvu, koje dalje preuzima postupak.

Nadzor digitalnih prostora, napadač može da vrši na različite načine, zato je bitno analizirati na kojim su uređajima - kompjuterima, a naročito telefonima - uključene opcije koje proizvode podatke o ponašanju i kretanju. Takve opcije treba isključiti.

Uz to, bitan je redovan kontakt sa prijateljima, porodicom i partnerom. U slučaju da postoji rizik da se proganjanje sa interneta preseli u fizički prostor, obavezno kontaktiraj policiju i zahtevaj zaštitu.

Koristi ove servise da unaprediš svoju onlajn bezbednost.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Sigurnost Podrška Identitet Računar/Laptop Krivična prijava Praćenje

Prijatelji, porodica, partneri, kolege, poslodavci, pa čak i svedoci napada često su targetirani na isti ili sličan način kao i osoba koja je primarno napadnuta.

Različite vrste napada podrazumevaju radnje koje se mogu povezati sa nekoliko krivičnih dela. Na primer, ako napad dovodi do ugrožavanja sigurnosti, član 138 Krivičnog zakonika  je dobar pravni osnov zaštite. U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito ako si novinarka/novinar, za šta je predvidjena teža kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Razmotri takođe da li je napad uključivao uvrede, pretnje, onlajn uznemiravanje, doksovanje, lažno optuživanje i druge oblike digitalnog nasilja, kako bi se lakše utvrdili pravni osnovi sudske zaštite.

Pored konkretnih mehanizama zaštite za pojedinačne slučajeve, ponekad može pomoći da javno osudiš napad bez direktnog kontakta i imenovanja napadača. Ako se odlučiš za ovu taktiku, proceni rizik i dokumentuj reakcije ukoliko su nasilne. Okruži se prijateljima, porodicom i kolegama: sigurnost je u što širem krugu. 

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Sigurnost Podrška Računar/Laptop Krivična prijava