Pretraga

Objavljivanje seksualno eksplicitnog sadržaja bez saglasnosti u cilju omalovažavanja, uznemiravanja, ucene ili izopačene zabave. Bez obzira na cilj, osvetnička pornografija predstavlja teško zadiranje u privatnost i nanosi duboku emotivnu štetu osobi koja je to preživela. 

Ovo je napad koji nikako ne bi smeo da prođe bez prijave policiji i tužilaštvu. U obzir dolazi nekoliko krivičnih dela.

Da bi tužilac pokrenuo postupak na osnovu polnog uznemiravanja (čl.182b Krivičnog zakona), moraš da podneseš predlog. To znači da ne samo da mora da se obavesti policija i tužilaštvo, već mora izričito da se zahteva pokretanje postupka.

SAVET: Zahtevaj pokretanje postupka, jer su sudovi bitan stub zaštite od ovog oblika napada.

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl.143), neovlašćeno fotografisanje (čl.144), neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl.145) iz Krivičnog zakonika. Ova dela pokrivaju i samo snimanje, dakle ne mora da dođe do šerovanja na mrežama. Potrebna je privatna tužba koja mora da sadrži ime učinioca, kao i što više detalja, informacija i dokaza (gde se nalaze snimci, gde je bila kamera, itd).

Najbitnija je tvoja fizička bezbednost! 

Ako je napadač u tvojoj neposrednoj blizini, prijavi policiji i zahtevaj od suda izdavanje hitne mere neprilaženja.

Pre nego što odlučiš da obrišeš snimak, komentare, pretnje i slično, snimi ih jer su oni od suštinskog značaja za sudski postupak. 

Posavetuj se sa nevladinim organizacijama, ženskim mrežama i zajedno odaberite najbolju strategiju zaštite.

Prijavi ove snimke platformama i upoznaj se sa procedurama za skidanje nedozvoljenog sadržaja: Facebook ili ostale mreže.

I zapamti, čak i ako si dala pristanak da budeš snimana, to ne znači da si dala pristanak na deljenje po mrežama i nisi kriva za to što ti se dešava. 

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Lokacija Prijava platformi Reputacija Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Pornografija Računar/Laptop Krivična prijava

Zloupotreba tuđeg identiteta, odnosno tuđih ličnih podataka predstavlja ozbiljan rizik sa potencijalno teškim posledicama. Bilo da je na meti osoba čiji su lični podaci zloupotrebljeni, ili neko treći, šteta može biti nesaglediva.
 

Zbog kompleksnosti i različitih vidova ispoljavanja ove vrste napada, teško je odrediti koji oblici krivične zaštite mogu doći u obzir. Na primer, ako je izvršena prevara korišćenjem tuđeg kompjutera, može se podneti krivična prijava na osnovu člana 301 (Računarska prevara) Krivičnog zakona, ukoliko je to dovelo do imovinske koristi za počinioca. Proces na osnovu neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146 pokreće se privatnom tužbom, pa je neophodno znati identitet počinioca.

Ako je osoba izložena ovom napadu pretpela štetu u vidu psihičkog bola i narušavanja ugleda i dostojanstva, može zahtevati naknadu štete u parničnom postpuku koji se pokreće tužbom uz navođenje imena učionioca, dokaza da je manipulacija zaista izazvala nemir i druge posledice.

Krađa identiteta najčešće je povezana sa finansijskim malverzacijama i onlajn krađom. Na raspolaganju su ti različiti vidovi digitalne zaštite: ograniči iznos koji se može podići sa tvojih računa, koristi  sistem dvostruke autentifikacije  u onlajn bankarstvu, uništi svoje nevažeće kartice.

Kad se zloupotreba tuđeg identiteta desi, najbitnije je što pre prijaviti incident policiji i ugasiti ili privremeno blokirati naloge i usluge otvorene pod tim imenom. Blagovremena procena rizika i digitalna higijena su značajna sredstva prevencije.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Šteta Reputacija Identitet Sajber kriminal Korisnički nalog Računar/Laptop Povraćaj pristupa Povraćaj sistema Krivična prijava

Objava privatnih informacija kao što su adresa, porodične prilike, broj kreditne kartice, datum rođenja, ili slično, na jednoj ili više onlajn platformi - pa čak i u komentarima na nepovezani video ili tekst.

Bez obzira da li je neko zaista iskoristio podatke, doksovanje su može smatrati otvorenim pozivom na napad. S toga, u obzir dolazi ugrožavanje sigurnosti, iz člana 138 Krivičnog zakona. U tom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar. 

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Takođe, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146 govori Krivičnog zakona o “saopštavanju” i upotrebi podataka za “koje nisu namenjeni” što se može povezati sa doksovanjem. 

U svakom slučaju, zabeleži sva mesta na kojima su podaci, dokumentuj i prijavi policiji.

Odmah prijavi neovlašćenu objavu ličnih podataka platformama na kojima su objavljeni, ali i policiji. Zahtevaj hitnu reakciju, insistiraj. Brza i efikasna reakcija je od ključnog značaja za sprečavanje nekontrolisanog širenja ličnih podataka po internetu.

Isključi lokaciju na telefonu i aplikacijama koje skupljaju te i slične podatke.

Sačuvaj kontrolu nad svojim nalozima, ograničavaj pristup svojim profilima, uspostavi dvostepenu autentifikaciju  , itd. 

Razgovaraj sa bliskim osobama, poslodavcem i kolegama, i insistiraj kod policije da kroz saradnju sa platformama uklone podatke, ako to tebi ne pođe za rukom kroz opciju prijave platformi.

Obriši ostale informacije o sebi koje slobodno lutaju onlajn, uz pomoć alata Deleteme .

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Digitalni dokazi Lozinka Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Curenje podataka Reputacija Sigurnost Seksualno uznemiravanje Identitet Korisnički nalog Računar/Laptop Krivična prijava