Pretraga

Malver (maliciozni softver) je zajednički naziv za softver koji se koristi za upad u kompjuter, prikupljanje osetljivih informacija ili za dobijanje pristupa zaštićenom informacionom sistemu. Ovu vrstu softvera prave i koriste sajberkriminalci i drugi zlonamerni akteri, pa čak i vlade, kako bi namerno naneli štetu informacionom sistemu.

Najpoznatije vrste malvera jesu kompjuterski virusi , ali postoje i drugi kao što su ucenjivački softver (ransomware) , trojanci , reklamni softver, špijunski softver i crvi . Svaka vrsta malvera ima svoj način delovanja, od čega zavisi i razmera štete koju nanosi.

Iako postoje utvrđene definicije i podele malvera, te kategorije se ne mogu jasno razdvojiti, jer se često dešava da neki malver radi ono što je tipično za druge vrste.

Malver se širi na razne načine. U većini slučajeva korisnici sami preuzmu malver, ali napadači mogu da iskoriste i postojeće nedostatke instaliranih programa i uređaja, dok su u upotrebi na internetu. Te nedostatke uglavnom rešavaju proizvodači softvera i hardvera, pa je važno redovno ažurirati instalacije.

Od preusmeravanja korisnika na lažne sajtove, do poremećaja u čitavom sistemu, malveri izvršavaju razne operacije. Posebna vrsta malvera je keylogger, softver koji prati i snima upotrebu tipki na tastaturi. Takođe, postoji malver koji može da pošalje na hiljade mejlova sa zaraženog kompjutera. Neke od najpoznatijih vrsta malvera:

• Virus je vrsta malvera koja se umnožava u postojećim fajlovima, programima, pa čak i samom operativnom sistemu  . Obično menja sadržaj fajla ili ga briše, što može dovesti do pada sistema, ako virus obriše sistemski fajl;
• trojanac izvršava operacije koje je definisao napadač, najčešće da obriše ili izmeni podatke, ali često može oštetiti ceo sistem. Obično izgleda kao svaki koristan fajl za instalaciju, po čemu je dobio ime;
• adver (reklamni softver), kad zarazi sistem, automatski prikazuje reklame prilikom pregledanja interneta što donosi zaradu;
• špijunski softver je vrsta malvera koja prikuplja podatke iz inficiranog sistema i prosleđuje ga dalje, obično onome ko ga je napravio. S takvim malverom, neovlašćeno se mogu preuzeti lozinka , lični podaci, prepiska, itd;
• crv je takođe malver koji se umnožava. To znači da ako je zaražen jedan računar unutar sistema, verovatno će uskoro biti zaraženi svi ostali računari iz istog sistema. On najčešće oštećuje mrežu i sistem usporavajući protok podataka. Crvi su nezavisni malveri: za razliku od virusa, ne moraju da budu povezani sa postojećim programom da bi se preneli.

Danas su organizacije suočene sa jednim od najvećih bezbednosnih problema i oblika sajber kriminala, ucenjivačkim malverom (ransomware). On enkriptuje fajlove svuda, od individualnog računara do čitave mreže, uključujući servere , tako da se fajlovima ne može pristupiti bez ključa za dekripciju. Napadači traže otkup u kriptovaluti za ključ i obično ostavljaju kratak rok, kako bi povećali pritisak na mete napada.

Ponekad infekcija ucenjivačkim malverom počinje jednim običnim klikom na nešto što izgleda kao redovan prilog u mejlu, ali koji, kada se otvori, počinje da unosi svoje fajlove i pokreće proces enkripcije. U većim ucenjivačkim akcijama koriste se postojeći softverski nedostaci, ranije provaljene lozinke i drugi propusti kako bi se pristupilo sistemu organizacije preko slabih tačaka, kao što su serveri povezani na internet ili logovanje sa računara. Napadači će potajno tražiti po mreži sve dok ne stave pod kontrolu što je više moguće resursa – pre nego što enkriptuju sve.

Metama ucenjivačkog napada često ostaje malo izbora; mogu da povrate pristup enkriptovanim fajlovima tako što će da plate otkup, da povrate fajlove iz bekapa , ili da se nadaju da će naći besplatan metod za dekripciju.

Mali i srednji biznisi obično su na meti ucenjivačkog softvera jer imaju slabije bezbednosne standarde i prakse u poređenju sa većim korporacijama.

Nije uvek lako prepoznati malver, jer korisnici u početku nisu ni svesni da im je uređaj/sistem zaražen. Ponekad se aktivnost malvera primeti zbog spontanog pogoršanja rada sistema. Prosečan korisnik ne može sam da ukloni malver bez posebnog softvera. Ti programi nadziru sistem, skeniraju fajlove preuzete sa interneta i mejlove, pa ako nađu malver, stavljaju ga u karantin ili ga brišu, u zavisnosti od postavki.

Međutim, nije dovoljno samo instalirati neku aplikaciju koja će skenirati i ukloniti malver – važno je i da korisnici ne instaliraju neproverene aplikacije, ne klikću na sumnjive linkove, ne otvaraju sumnjive mejlove i ne posećuju nepouzdane sajtove.

Rezervna kopija podataka Digitalna higijena Malver Šteta Sajber kriminal Resetovanje uređaja Povraćaj sistema

Ako se u log fajlovima sa servera vidi da je sajt bio meta sajber napada, recimo, neovlašćenog pristupa, možeš da podneseš krivičnu prijavu policiji ili nadležnom tužilaštvu. 

Za sastavljanje prijave potrebno je mapirati i opisati događaje tokom incidenta tačno kako su se desili (kakvo je ponašanje sajta primećeno, u koje vreme, da li je bilo nepoznatih izmena), pripremiti serverske logove i druge korisne informacije, kao što su skrinšotovi sumnjivih aktivnosti.

Server Digitalni dokazi Sajt Sajber kriminal Krivična prijava

U najopštijoj podeli, tehnički napadi mogu biti izvedeni bez direktnog pristupa serveru  ili im je pristup serveru neophodan. U prvoj grupi su uglavnom napadi kojima je najvažniji cilj da onemoguće pristup sadržaju sajta.

Postoji više načina da se obori server, a najčešće se koristi DDoS (Distributed Denial of Service) napad. To znači da ogroman broj uređaja istovremeno šalje zahteve za pristup napadnutom serveru, koji ne može da odgovori na sve upite i jednostavno prestaje da radi. Nakon što napad prestane, u većini slučajeva server i sajt rade normalno.

Ransomver je oblik zlonamernog softvera (malware) koji enkriptuje  fajlove na uređajima, od pojedinačnog računara sve do cele mreže, uključujući servere, tako da fajlovima nije moguće pristupiti bez ključa za dešifrovanje. Napadači zatim traže uplate u kripto valuti kako bi metama napada dali ključ za dešifrovanje i obično daju kratak vremenski rok za uplatu, kako bi izvršili veći pritisak.

Fišing (phishing) napad je usmeren da iskoristi nedostatak znanja ili lakovernost mete napada i uglavnom se obavlja putem e-pošte. Najčešće se koristi za razne prevare, poput čuvenog “Nigerijskog princa”, zaražavanje uređaja zlonamernim softverom ili dobijanje pristupa osetljivim informacijama, kao što su finansijski podaci ili kredencijali za logovanje. Potencijalnim metama se šalje lažna poruka koja izgleda autentično i kao da dolazi od nekoga od autoriteta, kao što su banka ili policija. Zatim se u poruci od primaoca traži da otvori fajl u prilogu ili klikne na link kako bi uradio nešto veoma važno, npr. ažurirao podatke o bankovnom računu ili pregledao primljenu uplatu.

Presretanje komunikacije (glasovne, video, četova, internet saobraćaja) takođe je jedan od rizika, jer postoje akteri poput obaveštajnih agencija i kriminalaca sa naprednom tehnologijom i resursima za nadzor neenkriptovanih komunikacionih kanala. Situacije poput državnog hakovanja postaju sve opasnije po privatnost komunikacija građana zbog rastuće industrije nadzora, koja nastavlja da razvija i prodaje napredne proizvode jedan za drugim. 

Ubacivanje koda (Code Injection) je sofisticiranija vrsta napada, kada se maliciozni kod ubacuje kroz neku otvorenu formu sajta ili kroz URL. Cilj napada je podsticanje baze ili drugog dela sajta da izvršava operacije koje nemaju nikakav vidljiv rezultat, ali zauzimaju resurse servera dok ga ne preplave aktivnostima i tako ga ugase. U pojedinim slučajevima, posle ovih napada sajt postaje neupotrebljiv, pa se sadržaj obnavlja poslednjom sačuvanom kopijom. Redovno pravljenje rezervne kopije sajta sa pravom se smatra elementarnom bezbednosnom procedurom.

Trojanci koji se unose u sistem društvenim inženjeringom prvi su na listi kada je reč o brojnosti neke vrste napada. Korisnici najčešće pokupe zarazu na opskurnim sajtovima gde nesmotreno prihvate upozorenje da su zaraženi i aktiviraju lažni antivirus. Na taj način se godišnje izvrše milioni hakerskih napada, što trojance stavlja u nenadmašivu prednost u odnosu na ostale hakerske napade. Najbolja zaštita od ovakve vrste napada je edukacija i informisanost o savremenim oblicima pretnji. U organizacijama se ovaj problem na neki način rešava filtriranjem sajtova kojima se može pristupiti sa kompjutera u lokalnoj mreži. 

Računarski crvi su programi koji sami sebe umnožavaju, koristeći računarske mreže za prenos na druge računare, najčešće bez ljudskog učešća. Mogu stići kao prilog u mejlu, a njihovo delovanje omogućavaju bezbednosni propusti u operativnom sistemu. Najbolja zaštita od napada crva jesu antivirusni softveri i kvalitetne lozinke . Druge dobre metode su zaštitni zidovi (firewall), neotvaranje sumnjivih mejlova i redovno ažuriranje softvera.

Onlajn uznemiravanje podrazumeva mnoge oblike zlostavljanja, poput lažnog predstavljanja (npr. neko otvara lažne naloge na društvenim mrežama ili mejl adresu sa tvojim ličnim podacima), kampanje blaćenja, govor mržnje, pretnje, sajber proganjanje, itd. Kada se dogode takvi incidenti, najbolje je prijaviti i blokirati naloge sa kojih se vrše napadi i prikupiti sve digitalne dokaze  koji će se koristiti za eventualno podnošenje krivične prijave: relevantne linkove ili URL adrese, snimke ekrana  profila i poruka, evidencije poziva iz telefona/aplikacija i slično.

Napadi koji zahtevaju pristup serveru su uglavnom složeni i ozbiljniji. Cilj im je krađa podataka, promena sadržaja, postavljanje lažnog sadržaja i onemogućavanje pristupa sadržaju. Ovi napadi su složeni, jer napadač mora probiti sve mere zaštite na serveru da bi došao do određenih lozinki, pristupnih kodova i slično. Oni takođe zahtevaju veću stručnost napadača.

Server DDos Digitalna higijena Malver Uznemiravanje Sajber kriminal

Za potrebe ovog alata, definisaćemo “incident” kao bilo koji događaj koji ima negativan uticaj na bezbednost mrežnih i informacionih sistema. Incidenti mogu varirati od složenih i sofisticiranih tehničkih napada, do neispravnosti rada sistema uzrokovanih ljudskom greškom.

Međutim, kada su u pitanju IKT sistemi od posebnog značaja , poput onih koji su deo kritične infrastrukture jedne zemlje (elektro-mreža, telekomunikacije, itd.) ili se koriste za bankarske usluge, oni imaju obavezu da prijave incidente u svojim sistemima nadležnim državnim organima. Na primer, ukoliko se incident dogodio u bankarskom sektoru, operator IKT sistema treba da obavesti državnu centralnu banku.

Kada se dogode ozbiljniji incidenti i napadi, koji mogu snažno da utiču na nacionalnu odbranu ili nacionalnu bezbednost, treba obavestiti i relevantne obaveštajne i bezbednosne službe i agencije (vojne ili civilne). Pored toga, kada incident ima veze sa podacima o ličnosti i utiče na njih, treba obavestiti i nacionalno telo za zaštitu podataka (poverenika, agenciju, komisiju).

Ponekad je vrlo teško razlikovati koja je vrsta incidenta u pitanju, jer se oni mogu dogoditi istovremeno. U nastavku se nalazi spisak pojedinih vrsta incidenata za koje je obično potrebno slanje obaveštenja o incidentu nadležnim državnim organima:

• Upad u IKT sistem: napad na računarsku mrežu i serversku infrastrukturu  tokom kog je, kršenjem mera zaštite, ostvaren pristup koji omogućava neovlašćen uticaj na rad IKT sistema;
• Curenje podataka: dostupnost zaštićenih podataka van kruga lica ovlašćenih za pristup podacima;
• Neovlašćena izmena podataka;
• Gubitak podataka;
• Prekid u funkcionisanju sistema ili dela sistema;
• Ograničavanje dostupnosti usluge (denial of service) [DDoS] ;
• Instaliranje zlonamernog softvera (malvera)  u okviru IKT sistema;
• Neovlašćeno prikupljanje podataka putem neovlašćenog nadzora nad komunikacijom ili socijalnim inženjeringom;
• Neprestani napad na određene resurse;
• Zloupotreba ovlašćenja pristupa resursima IKT sistema;
• Ostali incidenti

DDos Šteta Curenje podataka CERT Sajber kriminal

Zloupotreba tuđeg identiteta, odnosno tuđih ličnih podataka predstavlja ozbiljan rizik sa potencijalno teškim posledicama. Bilo da je na meti osoba čiji su lični podaci zloupotrebljeni, ili neko treći, šteta može biti nesaglediva.
 

Zbog kompleksnosti i različitih vidova ispoljavanja ove vrste napada, teško je odrediti koji oblici krivične zaštite mogu doći u obzir. Na primer, ako je izvršena prevara korišćenjem tuđeg kompjutera, može se podneti krivična prijava na osnovu člana 301 (Računarska prevara) Krivičnog zakona, ukoliko je to dovelo do imovinske koristi za počinioca. Proces na osnovu neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146 pokreće se privatnom tužbom, pa je neophodno znati identitet počinioca.

Ako je osoba izložena ovom napadu pretpela štetu u vidu psihičkog bola i narušavanja ugleda i dostojanstva, može zahtevati naknadu štete u parničnom postpuku koji se pokreće tužbom uz navođenje imena učionioca, dokaza da je manipulacija zaista izazvala nemir i druge posledice.

Krađa identiteta najčešće je povezana sa finansijskim malverzacijama i onlajn krađom. Na raspolaganju su ti različiti vidovi digitalne zaštite: ograniči iznos koji se može podići sa tvojih računa, koristi  sistem dvostruke autentifikacije  u onlajn bankarstvu, uništi svoje nevažeće kartice.

Kad se zloupotreba tuđeg identiteta desi, najbitnije je što pre prijaviti incident policiji i ugasiti ili privremeno blokirati naloge i usluge otvorene pod tim imenom. Blagovremena procena rizika i digitalna higijena su značajna sredstva prevencije.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Šteta Reputacija Identitet Sajber kriminal Korisnički nalog Računar/Laptop Povraćaj pristupa Povraćaj sistema Krivična prijava

U slučaju da se neko lažno predstavlja kao ti, preko lažne mejl adrese ili naloga na društvenim mrežama, ili ako si meta onlajn uznermiravanja kao što su kampanje blaćenja, pretnje, širenje govora mržnje ili proganjanje, trebalo bi da iskoristiš opciju “Prijavi” (“Report”) kojom obaveštavaš platformu o svom problemu. Kada prijavljuješ profil ili poruku, obično dobiješ ponuđen izbor različitih povreda prava ili Uslova korišcenja platforme (lažno predstavljanje, uznemiravanje, itd). Više detalja možeš naći na posebnom sajtu američkog PEN Centra. 

Da sprečiš dalje uznemiravanje, takođe se savetuje blokiranje spornih korisnika .

Digitalni dokazi Prijava platformi Blokiranje korisnika Curenje podataka Sajber kriminal

U slučajevima onlajn uznemiravanja ili drugih oblika kršenja ličnih prava (npr. ugrožavanje bezbednosti pretnjama) moguće je prijaviti incidente policiji ili drugom državnom organu zaduženom za istragu ili gonjenje sajber kriminala , jer oni mogu predstavljati krivična dela koja su kažnjiva po zakonu.

Za najbolje prakse prikupljanja digitalnih dokaza pre podnošenja krivične prijave, pogledaj odeljak “Podnesi prijavu”.

Digitalni dokazi Curenje podataka Sajber kriminal Krivična prijava Policija

Kada podnosiš prijavu policiji, važno je da prikupiš sve potrebne digitalne dokaze , a ne samo da kopiraš sadržaj sporne poruke. To često nije jednostavno, zahteva tehnička znanja i strpljenje, za šta, malo ko uznemiren napadom, može imati živaca. Ukoliko ne možeš da se baviš time, pozovi u pomoć prijatelje, kolege ili članove porodice. Oni mogu i da snime dokaze napada, ali i da se bave tvojim nalogom na platformi na kojoj se napad dešava. Dokumentovanje treba da sadrži materijalne dokaze o napadu i da bude klasifikovano tako da olakša pretragu. Korišćenje tabele može da bude zgodno, jer se napadi mogu poređati po vremenu, mestu, uzroku, trajanju i tipu napada, prijavama podnetim na platformi i reakciji. To su sve bitne informacije za advokate, policiju, dalju istragu i sudske postupke. Potrudi se da identifikuješ vrstu napada, jer su neki oblici onlajn pretnji još uvek nepoznati široj javnosti, a ponekad čak i policiji. Tako ćeš pomoći istrazi da bolje razume šta se desilo i kako da traži počinioce.

Prvo, trebalo bi da navedeš relevantne linkove ili URL adrese u njihovom integralnom obliku: ako se napad dogodio na društvenim mrežama, navedi integralni link profila koji ti je poslao pretnju. Zatim, trebalo bi da sačuvaš kopiju poruke u integralnom obliku koji sadrži metapodatke, npr. mejl hedere. 

Bilo bi dobro napraviti i skrinšot poruke, sliku ili videa koji se tiču incidenta. S druge strane, ako postoji nekoliko segmenata incidenata sa kojima se suočavaš - više SMS-ova, poruka primljenih putem aplikacije na računaru ili telefonu, itd - trebalo bi da napraviš snimak ekrana svakog od njih ili eventualno napraviš video koji prikazuje čitav proces. 

Pored toga, ako se uznemiravanje dogodi putem telefonske komunikacije, prijava treba da sadrži evidencije poziva (listinge) koje izdaje operator telefonske usluge, jer sadrže vreme poziva i broj sa kojeg je poziv upućen, što može olakšati dalju istragu. Takode, možeš se obratiti timu za bezbednosne incidente u IKT sistemima (CERT) u svojoj zemlji, koji može da pruži tehničku podršku i ublaži štetu, ili državnim organima zaduženim za istragu i procesuiranje sajber kriminala .

Digitalni dokazi Curenje podataka CERT Sajber kriminal Krivična prijava Policija