Pretraga

Bez obzira šta radiš onlajn, uvek bi trebalo da pratiš opšta načela dobre bezbednosti:

• pažljivo rukuj svojim ličnim podacima;
• poštuj privatnost drugih na internetu;
• preuzimaj samo fajlove i programe iz poznatih i proverenih izvora;
• redovno ažuriraj softver i operativne sisteme na svojim uređajima da smanjiš rizik od napada;
• smišljaj jedinstvene i komplikovane lozinke i obezbedi im zaštitu sa menadžerom lozinke  ;
• omogući višeslojnu autentifikaciju  za svoje onlajn naloge gde god je moguće;
• koristi antivirusne programe;
• enkriptuj sve što možeš da enkriptuješ;
• ako koristiš javni računar, trudi se da ne ostavljaš tragove za sobom;
• ako kačiš USB na javni ili nezaštićeni računar, skeniraj ga antivirusnim programom pre ponovne upotrebe. Preporučuje se da se prenosivi uređaji kao što su eksterni diskovi ili USB memorija, skeniraju svaki put pri povezivanju na računar;
• vodi računa o rizicima koje povlači svaka aktivnost na internetu: privatnost ne znači manje odgovornosti;
• bar jednom prođi kroz uslove korišćenja pre nego što klikneš na “Prihvatam”.

Digitalna higijena Telefon/Tablet Curenje podataka Sigurnost Računar/Laptop

Navike se teško menjaju, ali trebalo bi učiniti sve što je moguće da se izbegnu neke loše prakse:

• Nikad nemoj slati lozinke , lične podatke ili finansijske informacije preko običnog mejla;
• ne pristupaj mrežama i drugim sistemima za koje nemaš dozvolu, čak i ako imaš korisnički nalog i lozinku. Imati nečiju lozinku ne znači imati dozvolu za upotrebu lozinke;
• ne instaliraj sumnjive adonove  i softverski apdejt;
• ne klikći na sumnjive linkove koje dobiješ mejlom, bez obzira koliko poruka deluje zanimljivo;
• izbegavaj korišćenje javnih ili nezaštićenih kompjutera;
• izbegavaj korišćenje tuđih mobilnih uređaja;
• ne piši svoje lozinke po papirićima. Stvarno nemoj;
• nemoj praviti lozinke od imena ili datuma rođenja bliskih ljudi;
• ne ostavljaj svoje uređaje bez nadzora i nezaključane;
• nemoj ignorisati sumnjive aktivnosti – ponekad je paranoja bolja;
• ne koristi piratski softver. Ako nećeš da platiš softver, potraži alternativu koja je besplatna i otvorenog koda  ;
• nemoj da te mrzi – ponekad je važno uložiti malo vremena i truda za osnove bezbednosti na internetu.

Digitalna higijena Telefon/Tablet Curenje podataka Sigurnost Računar/Laptop

Uključivanje dvostepene autentifikacije na svim nalozima je osnovna bezbednosna praksa. Međutim, u slučaju da podešen metod verifikacije (broj telefona, aplikacija) ne radi ili je došlo do promene, pokušaj da pristupiš nalogu sa uređaja od poverenja (trusted device) . Mnogi provajderi nude opciju (obično polje koje treba označiti na stranici drugog koraka autentifikacije) da se neki uređaj označi kao siguran, kako bi se izbeglo ponavljanje unosa kodova pri logovanju sa tog uređaja, kao što je recimo kućni kompjuter.

Kao uređaje od poverenja označi samo svoje lične kompjutere, telefone, tablete koje redovno koristiš i nikada ne koristi ovu opciju na javnim ili tuđim uređajima.

Autentifikacija Digitalna higijena Telefon/Tablet Aplikacije Računar/Laptop

Ako prisustvuješ protestu ili nekom drugom događaju visokog rizika, uređaji mogu biti ukradeni u masi, a može se desiti i da ih policija ili privatno obezbeđenje oduzmu. U tom slučaju, tvoji lični podaci i privatni sadržaji izloženi su brojnim rizicima.

Ako se na Android telefonu uključi opcija “Pronađi moj uređaj” (“Find My Device”) možeš ga na daljinu zaključati, pa čak i obrisati sve podatke, koristeći PIN, šaru ili šifru . Gugl daje dodatne instrukcije kako da obezbediš oduzete Android uređaje. Slične opcije pruža Apple za iOS uređaje kao što su iPhone ili iPad.

Telefon/Tablet Lokacija Računar/Laptop

U slučaju da ne možeš da nađeš svoj uređaj i sumnjaš da je ukraden, postoje načini da se utvrdi njegova moguća lokacija . Na primer, telefoni zasnovani na Androidu i iPhone imaju opciju za lociranje na daljinu. Za dodatne detalje i neophodne korake (npr. uređaj mora biti uključen, povezan na internet, itd) u vezi sa ovom opcijom, pogledaj Gugl instrukcije za Android uređaje ili Apple vodič ako je u pitanju iPhone ili drugi iOS uređaj. 

Telefon/Tablet Lokacija Računar/Laptop

Ako ti je uređaj ukraden, dobra mera predostrožnosti je promena svake lozinke  za nalog na koji si ulogovan sa tog uređaja. Takođe se preporučuje korišćenje uređaja od poverenja  za prekid svih sesija na izgubljenom uređaju.

Promena svih lozinki mnogo je lakša i sigurnija uz pomoć specijalizovanih aplikacija koje se nazivaju menadžeri za lozinke . Ove aplikacije bezbedno čuvaju tvoje podatke za prijavljivanje i štite ih glavnom lozinkom. To znači da treba da zapamtiš samo glavnu lozinku, a ostale kredencijale možeš da kopiraš direktno iz aplikacije. Softveri za upravljanje lozinkama obično imaju mogućnost automatskog generisanja dugih i složenih lozinki koje se sastoje od nasumičnih znakova i simbola. Aplikacije koje se obično koriste za upravljanje šiframa su KeePass, KeePassXC i Bitwarden.

Lozinka Digitalna higijena Telefon/Tablet Aplikacije Lokacija Računar/Laptop

Tvoj uređaj je počeo čudno da se ponaša i javljaju se razni problemi u radu (prespor je, prikazuje previše grešaka, neke aplikacije  ili funkcije ne rade). U slučaju da ove probleme ne možeš da rešiš restartovanjem uređaja i/ili brisanjem keš memorije, pokretanjem antivirus/antimalver skeniranja ili ažuriranjem softvera, drajvera ili operativnog sistema na uređaju, resetovanje na fabrička podešavanja  može biti rešenje.

Imaj na umu da će svi tvoji podaci biti obrisani ako pokreneš fabričko resetovanje na telefonu, zato napravi rezervne kopije  svih važnih podataka pre pokretanja procesa. Za više informacija pogledaj šta kaže Gugl kako da izvedeš fabričko resetovanje na Android uređajima ili Apple stranicu za podršku sa uputstvima kako to da uradiš na iOS uređajima.

Telefon/Tablet Računar/Laptop Resetovanje uređaja

Ako vraćanje uređaja na fabrička podešavanja  nije rešilo probleme, možda bi bilo najbolje da ga odneseš u servis. Pre nego što to uradiš, važno je da napraviš rezervnu kopiju podataka i zaštitiš svoj uređaj, osetljive podatke i aplikacije  šifrom  ili PIN-om. 

Pre nego što izabereš servis, izguglaj malo i nađi majstore sa najboljim recenzijama i pozitivnim komentarima.

Lozinka Rezervna kopija podataka Digitalna higijena Telefon/Tablet Računar/Laptop Resetovanje uređaja

Napadi na ličnost koji izazivaju strah i nesigurnost, u kraćem ili dužem periodu, ali sa jačim intenzitetom. I ovde su na meti dostojanstvo i reputacija, kao i privatnost, a cilj je prinuda na promenu ponašanja - povlačenje iz javnosti, sa društvenih mreža, izbegavanje određenih tema i slično. 
 

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

Zbog toga što se ispoljava na različite načine, onlajn uznemiravanje se može povezati sa različitim krivičnim delima. 

Seksualno uznemiravanje u Krivičnom zakoniku se naziva Polno uznemiravanje (čl.182b) gde se eksplicitno pominju i verbalnu oblici napada. Ali da bi javni tužilac pokrenuo postupak, moraš da podneseš predlog. To znači da ne samo da moraš se obavestiti policiju i tužilaštvo, već se mora izričito zahtevati pokretanje postupka.

SAVET: Zahtevaj pokretanje postupka, jer su sudovi bitan stub zaštite od ovog oblika napada.

Ugrožavanje bezbednosti, jedna od posledica uznemiravanja, iz člana 138 Krivičnog zakona, može biti drugi osnov zaštite. U ovom postupku javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

Ozbiljan rizik predstavlja mogućnost da se uznemiravanje prenese u fizički prostor, zato je važno obezbediti fizičku sigurnost. Uputno je smanjiti korišcenje mreža, a pre svega onih kanala sa kojih dolaze napadi. Razgovoraj sa prijateljima, porodicom i partnerom.

Korišcenje opcija za blokiranje , filtriranje i prijavu napadača na društvenim mrežama može ponekad biti od pomoći. DeleteMe alat ti može pomoći da obrišeš lične informacije sa nekih sajtova. 

Povezivanje sa udruženjima i podrška što šire zajednice je dobar put da se uznemiravanje prebrodi.

Pored toga, analiziranje digitalnih tragova, kroz povezivanje sa istraživačkim novinarima i samostalnom analizom, dobar je način da se ne samo otkrije ko je napadač već da se izloži javnoj osudi.

Takođe, za novinarke u Srbiji postoji i inicijativa Novinarke protiv nasilja, a tu su i feminističke organizacije za pružanje podrške u slučaju nasilja, uključujući onlajn napade.

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

Enkripcija je kriptografski koncept kodiranja poruka ili informacija kojim se obezbeđuje da će samo ljudi koji mogu da ih dešifruju - moći da ih pročitaju. 

Glasovne komunikacije je lako nadgledati i presretati. Međutim, postoje aplikacije koje omogućavaju enkriptovanu glasovnu komunikaciju, kao i razmenu tekstualnih poruka, uključujući grupnu komunikaciju, fotografije i video. Jedna od njih je Signal, aplikacija otvorenog koda koju održava neprofitna organizacija i u potpunosti se finansira donacijama, što joj omogućava rad bez monetizacije podataka korisnika. Telegram je aplikacija koja takođe ima opciju enkriptovanih audio i video poziva i definitivno je među najpopularnijim uslugama za sigurnu komunikaciju.

Telefon/Tablet Aplikacije Enkripcija Računar/Laptop

Poruke se uglavnom koriste za neformalnu i ličnu komunikaciju, a tema prepiske su često poverljive informacije koje ne bi trebalo da budu dostupne nikom drugom. Postoje aplikacije koje omogućavaju enkriptovanu komunikaciju putem čet servisa.

SMS komunikacija je slična čet komunikaciji, jedina razlika je u tome što se za četovanje kao medij za prenos podataka koristi internet, dok se standardna mreža mobilnih telefona (GSM, 2G, 3G, 4G, itd) koristi za SMS poruke. Da bi ovaj sistem bio siguran, svi učesnici u četu ili razmeni poruka moraju koristiti enkripciju. Besplatna aplikacija za onlajn četovanje koja je otvorenog koda i nudi enkripciju na oba kraja komunikacije (end-to-end encryption)  jeste Signal. Dostupan je za iOS i Android, kao i za desktop. Pruža širok spektar sigurnosnih opcija, poput samouništavajućih poruka, zaštite PIN-om ili enkritpovanih video poziva. Takođe možeš da koristiš Telegram, ali je neophodno da uključiš opciju tajnog četa (Secret Chat) kako bi enkripcija na oba kraja bila omogućena.

Telefon/Tablet Aplikacije Enkripcija Računar/Laptop

Objavljivanje seksualno eksplicitnog sadržaja bez saglasnosti u cilju omalovažavanja, uznemiravanja, ucene ili izopačene zabave. Bez obzira na cilj, osvetnička pornografija predstavlja teško zadiranje u privatnost i nanosi duboku emotivnu štetu osobi koja je to preživela. 

Ovo je napad koji nikako ne bi smeo da prođe bez prijave policiji i tužilaštvu. U obzir dolazi nekoliko krivičnih dela.

Da bi tužilac pokrenuo postupak na osnovu polnog uznemiravanja (čl.182b Krivičnog zakona), moraš da podneseš predlog. To znači da ne samo da mora da se obavesti policija i tužilaštvo, već mora izričito da se zahteva pokretanje postupka.

SAVET: Zahtevaj pokretanje postupka, jer su sudovi bitan stub zaštite od ovog oblika napada.

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl.143), neovlašćeno fotografisanje (čl.144), neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl.145) iz Krivičnog zakonika. Ova dela pokrivaju i samo snimanje, dakle ne mora da dođe do šerovanja na mrežama. Potrebna je privatna tužba koja mora da sadrži ime učinioca, kao i što više detalja, informacija i dokaza (gde se nalaze snimci, gde je bila kamera, itd).

Najbitnija je tvoja fizička bezbednost! 

Ako je napadač u tvojoj neposrednoj blizini, prijavi policiji i zahtevaj od suda izdavanje hitne mere neprilaženja.

Pre nego što odlučiš da obrišeš snimak, komentare, pretnje i slično, snimi ih jer su oni od suštinskog značaja za sudski postupak. 

Posavetuj se sa nevladinim organizacijama, ženskim mrežama i zajedno odaberite najbolju strategiju zaštite.

Prijavi ove snimke platformama i upoznaj se sa procedurama za skidanje nedozvoljenog sadržaja: Facebook ili ostale mreže.

I zapamti, čak i ako si dala pristanak da budeš snimana, to ne znači da si dala pristanak na deljenje po mrežama i nisi kriva za to što ti se dešava. 

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Lokacija Prijava platformi Reputacija Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Pornografija Računar/Laptop Krivična prijava

Uprkos razvoju modernijih načina komunikacije, imejl je ostao jedno od najčešćih rešenja za službenu onlajn komunikaciju. Zbog toga se velika količina važnih i osetljivih informacija i dalje prenosi mejlom. S druge strane, tehnologija iza elektronske pošte nije u potpunosti sigurna: ima veliki broj propusta, a korisnici ne kontrolišu ko može pristupiti metapodacima i sadržaju njihove mejl komunikacije, posebno kada koriste usluge provajdera kao što su Gmail, Outlook.com, Yahoo Mail, itd. 

Mejlovi se mogu enkriptovati pomoću PGP (Pretty Good Privacy - Prilično dobra privatnost) protokola , koji se zasniva na kriptografiji javnih ključeva. Za enkripciju mejlova neophodno je da generišeš par ključeva - javni ključ koji deliš sa drugima i privatni ključ koji držiš u tajnosti. 

Ako koristiš usluge mejl provajdera kao što su Gmail ili Outlook, možeš enkriptovati komunikaciju pomoću softvera Thunderbird, mejl klijenta otvorenog koda sa ugrađenim OpenPGP protokolom ili pomoću brauzer ekstenzije  Mailvelope koja radi sa popularnim vebmejl uslugama. Korišćenjem ovih alata možeš lako da generišeš par ključeva za enkriptovanje mejlova, ili da uvezeš postojeće ključeve. 

Postoje mejl provajderi kao što su ProtonMail ili Tutanota koji automatski enkriptuju tvoje poruke kada ih razmenjuju korisnici njihovog servisa, a takođe pružaju načine za slanje enkriptovanih mejlova onima koji koriste druge provajdere.

Telefon/Tablet Aplikacije Enkripcija Računar/Laptop

Ugrožavanje fizičke i emotivne sigurnosti i spokojstva pozivanjem na nasilje, ubistvo, linč određene osobe ili čitave grupe, kao i pretnjama silovanjem i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja.
 

Pretnja je ozbiljna vrsta napada i ne treba čekati na njenu moguću realizaciju, već svaku pretnju treba dokumentovati i prijaviti policiji i tužilaštvu. 

Kako pretnja ima za posledicu ugrožavavanje sigurnosti, član 138 Krivičnog zakona koji to zabranjuje dobar je pravni osnov zaštite. 

U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Ako si novinarka/novinar, za ovo delo je predviđena oštrija kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Prijavi pretnje policiji, platformi, poslodavcu i dokumentuj ih .

Napravi svoju mrežu podrške koja će preuzeti proces monitoringa, dokumentovanja i prijavljivanja.

Zaštiti sebe - napravi pauzu od mreža ako to posao dozvoljava i ne izlaži se diskusijama koje mogu dodatno da te ugroze.

Pre svega osiguraj svoju fizičku bezbednost i ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju! 

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Malver Prijava platformi Sigurnost Seksualno uznemiravanje Novinar/ka Strah Mediji Računar/Laptop Krivična prijava

Kada neko dosledno prati ponašanje i onlajn kretanja određene osobe, bez obzira da li se lično poznaju, to vremenom prerasta u proganjanje.

Digitalni tragovi i podaci o nama koje ostavljamo na društvenim mrežama i raznim sajtovima, značajno olakšavaju proganjanje u onlajn okruženju. Kao i u fizičkom svetu, posledice koje trpi meta ove vrste napada jesu strah, nesigurnost, narušena privatnost.

Krivični zakonik sadrži poseban član (138a) koji sankcioniše ne samo proganjanje, nego i zloupotrebu tuđih podataka prikupljenih tokom praćenja. Zaštita će biti pružena pod uslovom da je proganjanje trajalo duže vremena, dok intenzitet i posledice nisu od presudnog značaja.

Osim toga, ukoliko se radi o kraćem vremenskom trajanju, što svakako zavisi od okolnosti slučaja, u obzir dolazi i član 138 Krivičnog zakona koji zabranjuje ugrožavanje sigurnosti, a predviđa i poseban oblik zaštite za novinare i težu sankciju.

Za oba krivična dela nadležan je tužilac i policija, dakle uz prikupljene dokaze  i dokumentaciju, krivična prijava se podnosi policiji ili tužilaštvu, koje dalje preuzima postupak.

Nadzor digitalnih prostora, napadač može da vrši na različite načine, zato je bitno analizirati na kojim su uređajima - kompjuterima, a naročito telefonima - uključene opcije koje proizvode podatke o ponašanju i kretanju. Takve opcije treba isključiti.

Uz to, bitan je redovan kontakt sa prijateljima, porodicom i partnerom. U slučaju da postoji rizik da se proganjanje sa interneta preseli u fizički prostor, obavezno kontaktiraj policiju i zahtevaj zaštitu.

Koristi ove servise da unaprediš svoju onlajn bezbednost.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Sigurnost Podrška Identitet Računar/Laptop Krivična prijava Praćenje

Zloupotreba tuđeg identiteta, odnosno tuđih ličnih podataka predstavlja ozbiljan rizik sa potencijalno teškim posledicama. Bilo da je na meti osoba čiji su lični podaci zloupotrebljeni, ili neko treći, šteta može biti nesaglediva.
 

Zbog kompleksnosti i različitih vidova ispoljavanja ove vrste napada, teško je odrediti koji oblici krivične zaštite mogu doći u obzir. Na primer, ako je izvršena prevara korišćenjem tuđeg kompjutera, može se podneti krivična prijava na osnovu člana 301 (Računarska prevara) Krivičnog zakona, ukoliko je to dovelo do imovinske koristi za počinioca. Proces na osnovu neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146 pokreće se privatnom tužbom, pa je neophodno znati identitet počinioca.

Ako je osoba izložena ovom napadu pretpela štetu u vidu psihičkog bola i narušavanja ugleda i dostojanstva, može zahtevati naknadu štete u parničnom postpuku koji se pokreće tužbom uz navođenje imena učionioca, dokaza da je manipulacija zaista izazvala nemir i druge posledice.

Krađa identiteta najčešće je povezana sa finansijskim malverzacijama i onlajn krađom. Na raspolaganju su ti različiti vidovi digitalne zaštite: ograniči iznos koji se može podići sa tvojih računa, koristi  sistem dvostruke autentifikacije  u onlajn bankarstvu, uništi svoje nevažeće kartice.

Kad se zloupotreba tuđeg identiteta desi, najbitnije je što pre prijaviti incident policiji i ugasiti ili privremeno blokirati naloge i usluge otvorene pod tim imenom. Blagovremena procena rizika i digitalna higijena su značajna sredstva prevencije.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Šteta Reputacija Identitet Sajber kriminal Korisnički nalog Računar/Laptop Povraćaj pristupa Povraćaj sistema Krivična prijava

Objava privatnih informacija kao što su adresa, porodične prilike, broj kreditne kartice, datum rođenja, ili slično, na jednoj ili više onlajn platformi - pa čak i u komentarima na nepovezani video ili tekst.

Bez obzira da li je neko zaista iskoristio podatke, doksovanje su može smatrati otvorenim pozivom na napad. S toga, u obzir dolazi ugrožavanje sigurnosti, iz člana 138 Krivičnog zakona. U tom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar. 

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Takođe, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146 govori Krivičnog zakona o “saopštavanju” i upotrebi podataka za “koje nisu namenjeni” što se može povezati sa doksovanjem. 

U svakom slučaju, zabeleži sva mesta na kojima su podaci, dokumentuj i prijavi policiji.

Odmah prijavi neovlašćenu objavu ličnih podataka platformama na kojima su objavljeni, ali i policiji. Zahtevaj hitnu reakciju, insistiraj. Brza i efikasna reakcija je od ključnog značaja za sprečavanje nekontrolisanog širenja ličnih podataka po internetu.

Isključi lokaciju na telefonu i aplikacijama koje skupljaju te i slične podatke.

Sačuvaj kontrolu nad svojim nalozima, ograničavaj pristup svojim profilima, uspostavi dvostepenu autentifikaciju  , itd. 

Razgovaraj sa bliskim osobama, poslodavcem i kolegama, i insistiraj kod policije da kroz saradnju sa platformama uklone podatke, ako to tebi ne pođe za rukom kroz opciju prijave platformi.

Obriši ostale informacije o sebi koje slobodno lutaju onlajn, uz pomoć alata Deleteme .

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Digitalni dokazi Lozinka Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Curenje podataka Reputacija Sigurnost Seksualno uznemiravanje Identitet Korisnički nalog Računar/Laptop Krivična prijava

Prijatelji, porodica, partneri, kolege, poslodavci, pa čak i svedoci napada često su targetirani na isti ili sličan način kao i osoba koja je primarno napadnuta.

Različite vrste napada podrazumevaju radnje koje se mogu povezati sa nekoliko krivičnih dela. Na primer, ako napad dovodi do ugrožavanja sigurnosti, član 138 Krivičnog zakonika  je dobar pravni osnov zaštite. U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito ako si novinarka/novinar, za šta je predvidjena teža kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Razmotri takođe da li je napad uključivao uvrede, pretnje, onlajn uznemiravanje, doksovanje, lažno optuživanje i druge oblike digitalnog nasilja, kako bi se lakše utvrdili pravni osnovi sudske zaštite.

Pored konkretnih mehanizama zaštite za pojedinačne slučajeve, ponekad može pomoći da javno osudiš napad bez direktnog kontakta i imenovanja napadača. Ako se odlučiš za ovu taktiku, proceni rizik i dokumentuj reakcije ukoliko su nasilne. Okruži se prijateljima, porodicom i kolegama: sigurnost je u što širem krugu. 

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Sigurnost Podrška Računar/Laptop Krivična prijava