Pretraga


Tagovi Lozinka x Browser x

Resetovanje šifre

U slučaju da ne možeš da pristupiš svom nalogu, a unosiš pravu lozinku (obrati pažnju na VELIKA SLOVA i jezik unosa na tastaturi) pokušaj da resetuješ lozinku svog naloga. Na većini platformi i onlajn servisa to se može uraditi klikom na link “Zaboravili ste šifru?” (“Forgot your password?”) i tome slično, koji se nalazi na stranici za logovanje.

Prati instrukcije i proveri da li imaš pristup mejl adresi ili broju telefona koji su korišćeni za otvaranje naloga. Ako tom mejlu ili telefonu nemaš pristup, moraćeš da iskoristiš rezervni nalog  ako provajder podržava tu opciju. U suprotnom, nalog može ostati trajno zaključan. 

Pružalac usluge će najverovatnije poslati link ili kod za resetovanje šifre putem mejla ili drugih servisa, koji će omogućiti kreiranje nove šifre za nalog. Ubuduće ćete pristupati vašem nalogu putem novokreirane šifre.

Lozinka Rezervni nalog Digitalna higijena Korisnički nalog Povraćaj pristupa

Rezervni nalog

Većina platformi i pružalaca onlajn usluga omogućava podešavanje rezervnog naloga  ili kontakta, obično mejl adrese, broja telefona ili niza jednokratnih kodova za pristup. Ova opcija je dobro osiguranje da nalog ne ostane zaključan.

U slučaju da ne možeš da pristupiš svom nalogu, a nisi ulogovan na nekom drugom uređaju, iskoristi svoju rezervnu mejl adresu ili broj telefona za pristup osnovnom nalogu. Proveri da li imaš pristup rezervnom sredstvu komunikacije/nalogu - u suprotnom je moguće da nećeš moći da povratiš pristup.

Lozinka Rezervni nalog Digitalna higijena Korisnički nalog Povraćaj naloga

Bezbednosna pitanja

Još jedan metod za pristup nalogu jesu odgovori na bezbednosna pitanja, ako ti je ta opcija uključena u podešavanjima bezbednosti. Međutim, neki provajderi napuštaju opciju bezbednosnih pitanja zbog niske efikasnosti (lako je pogoditi odgovor, itd). Takođe, ljudi često ne menjaju odgovore na ova pitanja godinama, ili ih zaborave, jer za njima nemaju čestu potrebu.

U slučaju da imaš bezbednosno pitanje kao rešenje za povraćaj pristupa nalogu,  pobrini se da se odgovor čuva na sigurnom, ali i da to nije neka javno dostupna informacija o tebi ili nešto što je lako pogoditi (na primer “Koja vam je omiljena hrana?”).

Lozinka Digitalna higijena Korisnički nalog Povraćaj pristupa

Proveri sačuvane lozinke u brauzeru

Moderni internet brauzeri  (Firefox, Chrome, Edge) imaju opciju da zapamte šifre da se ne moraju unositi svaki put kada se loguješ. To se ne preporučuje i trebalo bi da koristiš odvojene menadžere za lozinke  kao što su KeePass, KeePassXC ili Bitwarden.

U slučajevima kada ne možeš da se uloguješ pri unosu lozinke, proveri da li ti je brauzer sačuvao šifru u nekom trenutku i iskoristi je za pristup nalogu. Da izbegneš greške u kucanju, koristi copy/paste komande za unos.

Lozinka Digitalna higijena Brauzer Povraćaj pristupa

Promeni lozinku

U slučaju da je sajt pao ili pokazuje druge neobične probleme u radu, prvo probaj da promeniš lozinku  za svoj nalog u interfejsu  sistema za upravljanje sadržajem (CMS) , na primer WordPress

Kada se dogode teži tehnički incidenti, savetuje se i promena šifre na serveru. To se može uraditi na više načina u zavisnosti od vrste servera, tj. da li je u pitanju Windows Server ili Linux

Koristi SHA autentifikaciju

Za dodatni nivo bezbednosti, preporučuje se SHA autentifikacija, odnosno podešavanje SSH (Secure Shell) na serveru. SSH je popularni softverski paket koji omogućava bezbedno administriranje sistemom i transfere podataka preko nesigurnih mreža tako što koristi enkripciju veze između klijenta i servera. Sve autentifikacije  korisnika, komande, izlazne informacije i transferi podataka na taj način su zaštićeni od napada u mreži.

Detalji o implementaciji i podešavanju mogu se pronaći na zvaničnom sajtu SSH.

Greška Server Sajt Lozinka

Napravi jaku lozinku

Kad smišljaš lozinku , neka bude jedinstvena – da je koristiš samo za jedan nalog ili uređaj, da bude dugačka i komplikovana.

Upotreba iste lozinke za više stvari predstavlja rizik – ako ti je jedan nalog kompromitovan, drugi nalozi sa istom lozinkom su takođe u opasnosti.

Dugačke lozinke – sa više od 10, pa čak i više od 20 karaktera, što duže to bolje – nije lako provaliti u tzv. “brute force” napadima. Najbolje je da za lozinku koristiš različite vrste karaktera i simbola, kao što su brojevi, mala i velika slova i specijalni karakteri (!, ~, *).

Izbegavaj generatore lozinki na internetu i alate koji proveravaju “koliko je jaka moja lozinka” – nikad ne znaš ko stoji iza njih i gde tvoja lozinka može da završi.

Takođe se preporučuje da se napravi multifaktorska autentifikacija  na nalozima, ako onlajn usluga ili platforma daju tu opciju. To stvara dodatni nivo zaštite, kada se traži još jedan korak za logovanje, obično kao privremena šifra koja se šalje sms-om ili aplikacija kao što je “Google Authenticator”.

Lozinka Autentifikacija Digitalna higijena Aplikacije

Upravljanje lozinkama

Prosečni korisnik interneta ima sve više naloga i postalo je nemoguće zapamtiti sve lozinke , ako su sve one jedinstvene, dugačke i komplikovane.

Zato bi trebalo da koristiš aplikacije koje se zovu menadžeri lozinki  , koje sigurno čuvaju tvoje pristupne šifre i štite ih jednom glavnom lozinkom. Na taj način, treba samo da zapamtiš glavnu lozinku, a onda po potrebi kopi/pejstuješ druge šifre direktno sa aplikacije. Softver za upravljanje lozinkama obično ima opciju da automatski generiše dugačku i komplikovanu lozinku, koja se sastoji od nasumice izabranih karaktera i simbola.

Aplikacije koje se često koriste za upravljanje lozinkama su KeePass, KeePassXC i Bitwarden.

Treba izbegavati opciju da brauzer  zapamti lozinku, kao i razne onlajn menadžere lozinki koji nisu otvorenog koda , niti koriste “end-to-end” enkripciju  .

Lozinka Autentifikacija Digitalna higijena Aplikacije

Interna mreža

U jednom sistemu (kompaniji, redakciji) svi kompjuteri, štampači, uređaji za skladištenje (serveri za čuvanje ili mini data centri  ), mejl serveri, ruteri i druge komponente povezane su na internu, lokalnu mrežu fizički (kablom) ili bežično (wi-fi). Te mreže su često izgrađene na tzv. klijent-sever arhitekturi. Klijent ili korisnik je kompjuter ili druga hardverska komponenta u svakodnevnoj upotrebi, dok je server poseban kompjuter koji klijentima omogućava da koriste resurse koji su na njemu pohranjeni. To mogu biti aplikacije, veb strane, fajlovi, mejlovi, baze podataka, itd. Ima raznih vrsta servera: veb server, fajl server, mejl server, server za databazu, itd. Usled velike koncentracije osetljivih podataka u takvoj mreži, na nju se primenjuju posebne mere zaštite.

Bežična mreža može imati različit fizički domet u zavisnosti od snage signala. U zatvorenom prostoru, taj opseg je u proseku dvadesetak metara oko rutera, što često znači da će mreža biti dostupna i izvan prostorije. Ruteri koji emituju signal imaju nekoliko nivoa zaštite, čija je konfiguracija zadatak administratora, uključujući postavljanje odgovarajućih mera zaštite.

Najčešće mere zaštite za bežične mreže:

  • Bežični bezbedni mod: Preporučuje se zaštita WPA2 (Wifi Protected Access 2) koja ima dve moguće primene. PSK (Pre-Shared-Key) se lako postavlja, određivanjem lozinke , dok Enterprise zahteva malo komplikovaniji setap i dodatni RADIUS (Remote Authentication Dial In User Server) server. U većini slučajeva, PSK metod je dovoljno dobar kao mehanizam zaštite za male i srednje organizacije, ako lozinka odgovara standardima. Mnogi ruteri takođe podržavaju WPS (Wi-Fi Protected Setup), sistem koji omogućava logovanje na bežičnu mrežu koristeći dugme na ruteru, bez unosa lozinke. Taj sistem ima ozbiljne nedostatke, pa se preporučuje da se na ruteru drži isključen;
  • MAC filtriranje: MAC adresa je fizička adresa uređaja koji se povezuje na mrežu. Ruter može biti konfigurisan da omogući pristup samo adresama koje su na listi. Ovaj metod neće zaustaviti napredne napadače, koji mogu da detektuju listu MAC adresa sa rutera i preuzmu neke od adresa određenih za svaki uređaj;
  • Skrivanje SSID (service set identifier): SSID je naziv mreže koja je obično javna. Slično MAC filteru, skrivanje SSID neće zaustaviti napredne hakere, ali će sprečiti neke manje sposobne napadače da se igraju s tuđom mrežom;
  • Upotreba više bežičnih mreža se preporučuje kada postoje bar dve kategorije ljudi kojima je mreža namenjena, na primer zaposleni i gosti. S obzirom na karakteristike bežične mreže, jedini način da se mreža koju koriste zaposleni fizički odvoji od mreže s kojom se povezuju posetioci, jeste održavanje odvojenih rutera, gde će svaka grupa imati svoj kabl koji povezuje direktno na internet.
Server Lozinka Aplikacije

Traži povraćaj obrisanog naloga

U slučaju da ti je nalog obrisan, postoji mogućnost da tražiš povraćaj  pod uslovom da od brisanja nije prošlo dugo vremena. U slučaju da nalog odavno nije korišćen, verovatno nećeš moći da ga povratiš u potpunosti.

Proces se razlikuje od provajdera do provajdera. Kada je reč na primer o Google nalozima, korisniku će biti postavljen niz pitanja na koja moraju da odgovore kako bi potvrdili da je to zaista njihov nalog. Google savetuje korisnike koji pokušavaju da povrate naloge da odgovore na što više pitanja bez preskakanja, da koriste poznat uređaj sa poznate lokacije i budu precizni kada je rec o lozinkama i bezbednosnim pitanjima, da sa nalogom koriste mejl kome mogu da pristupe (npr. rezervni mejl) i dodaju detalje koji mogu biti od pomoći ako budu upitani zašto ne mogu da pristupe nalogu.

Lozinka Rezervni nalog Korisnički nalog Povraćaj naloga

Promeni sve lozinke

Ako ti je uređaj ukraden, dobra mera predostrožnosti je promena svake lozinke  za nalog na koji si ulogovan sa tog uređaja. Takođe se preporučuje korišćenje uređaja od poverenja  za prekid svih sesija na izgubljenom uređaju.

Promena svih lozinki mnogo je lakša i sigurnija uz pomoć specijalizovanih aplikacija koje se nazivaju menadžeri za lozinke . Ove aplikacije bezbedno čuvaju tvoje podatke za prijavljivanje i štite ih glavnom lozinkom. To znači da treba da zapamtiš samo glavnu lozinku, a ostale kredencijale možeš da kopiraš direktno iz aplikacije. Softveri za upravljanje lozinkama obično imaju mogućnost automatskog generisanja dugih i složenih lozinki koje se sastoje od nasumičnih znakova i simbola. Aplikacije koje se obično koriste za upravljanje šiframa su KeePass, KeePassXC i Bitwarden.

Lozinka Digitalna higijena Telefon/Tablet Aplikacije Lokacija Računar/Laptop

Servisiranje

Ako vraćanje uređaja na fabrička podešavanja  nije rešilo probleme, možda bi bilo najbolje da ga odneseš u servis. Pre nego što to uradiš, važno je da napraviš rezervnu kopiju podataka i zaštitiš svoj uređaj, osetljive podatke i aplikacije  šifrom  ili PIN-om. 

Pre nego što izabereš servis, izguglaj malo i nađi majstore sa najboljim recenzijama i pozitivnim komentarima.

Lozinka Rezervna kopija podataka Digitalna higijena Telefon/Tablet Računar/Laptop Resetovanje uređaja

UZNEMIRAVANJE (značenje)

Napadi na ličnost koji izazivaju strah i nesigurnost, u kraćem ili dužem periodu, ali sa jačim intenzitetom. I ovde su na meti dostojanstvo i reputacija, kao i privatnost, a cilj je prinuda na promenu ponašanja - povlačenje iz javnosti, sa društvenih mreža, izbegavanje određenih tema i slično. 
 

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

INSTITUCIONALNA ZAŠTITA

Zbog toga što se ispoljava na različite načine, onlajn uznemiravanje se može povezati sa različitim krivičnim delima. 

Seksualno uznemiravanje u Krivičnom zakoniku se naziva Polno uznemiravanje (čl.182b) gde se eksplicitno pominju i verbalnu oblici napada. Ali da bi javni tužilac pokrenuo postupak, moraš da podneseš predlog. To znači da ne samo da moraš se obavestiti policiju i tužilaštvo, već se mora izričito zahtevati pokretanje postupka.

SAVET: Zahtevaj pokretanje postupka, jer su sudovi bitan stub zaštite od ovog oblika napada.

Ugrožavanje bezbednosti, jedna od posledica uznemiravanja, iz člana 138 Krivičnog zakona, može biti drugi osnov zaštite. U ovom postupku javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

ALTERNATIVNA ZAŠTITA

Ozbiljan rizik predstavlja mogućnost da se uznemiravanje prenese u fizički prostor, zato je važno obezbediti fizičku sigurnost. Uputno je smanjiti korišcenje mreža, a pre svega onih kanala sa kojih dolaze napadi. Razgovoraj sa prijateljima, porodicom i partnerom.

Korišcenje opcija za blokiranje , filtriranje i prijavu napadača na društvenim mrežama može ponekad biti od pomoći. DeleteMe alat ti može pomoći da obrišeš lične informacije sa nekih sajtova. 

Povezivanje sa udruženjima i podrška što šire zajednice je dobar put da se uznemiravanje prebrodi.

Pored toga, analiziranje digitalnih tragova, kroz povezivanje sa istraživačkim novinarima i samostalnom analizom, dobar je način da se ne samo otkrije ko je napadač već da se izloži javnoj osudi.

Takođe, za novinarke u Srbiji postoji i inicijativa Novinarke protiv nasilja, a tu su i feminističke organizacije za pružanje podrške u slučaju nasilja, uključujući onlajn napade.

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Malver Lokacija Prijava platformi Blokiranje korisnika Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Računar/Laptop Krivična prijava

OSVETNIČKA PORNOGRAFIJA

Objavljivanje seksualno eksplicitnog sadržaja bez saglasnosti u cilju omalovažavanja, uznemiravanja, ucene ili izopačene zabave. Bez obzira na cilj, osvetnička pornografija predstavlja teško zadiranje u privatnost i nanosi duboku emotivnu štetu osobi koja je to preživela. 

Ovo je napad koji nikako ne bi smeo da prođe bez prijave policiji i tužilaštvu. U obzir dolazi nekoliko krivičnih dela.

Da bi tužilac pokrenuo postupak na osnovu polnog uznemiravanja (čl.182b Krivičnog zakona), moraš da podneseš predlog. To znači da ne samo da mora da se obavesti policija i tužilaštvo, već mora izričito da se zahteva pokretanje postupka.

SAVET: Zahtevaj pokretanje postupka, jer su sudovi bitan stub zaštite od ovog oblika napada.

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl.143), neovlašćeno fotografisanje (čl.144), neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl.145) iz Krivičnog zakonika. Ova dela pokrivaju i samo snimanje, dakle ne mora da dođe do šerovanja na mrežama. Potrebna je privatna tužba koja mora da sadrži ime učinioca, kao i što više detalja, informacija i dokaza (gde se nalaze snimci, gde je bila kamera, itd).

Najbitnija je tvoja fizička bezbednost! 

Ako je napadač u tvojoj neposrednoj blizini, prijavi policiji i zahtevaj od suda izdavanje hitne mere neprilaženja.

Pre nego što odlučiš da obrišeš snimak, komentare, pretnje i slično, snimi ih jer su oni od suštinskog značaja za sudski postupak. 

Posavetuj se sa nevladinim organizacijama, ženskim mrežama i zajedno odaberite najbolju strategiju zaštite.

Prijavi ove snimke platformama i upoznaj se sa procedurama za skidanje nedozvoljenog sadržaja: Facebook ili ostale mreže.

I zapamti, čak i ako si dala pristanak da budeš snimana, to ne znači da si dala pristanak na deljenje po mrežama i nisi kriva za to što ti se dešava. 

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Enkripcija Lokacija Prijava platformi Reputacija Sigurnost Podrška Seksualno uznemiravanje Pornografija Računar/Laptop Krivična prijava

PRETNJE

Ugrožavanje fizičke i emotivne sigurnosti i spokojstva pozivanjem na nasilje, ubistvo, linč određene osobe ili čitave grupe, kao i pretnjama silovanjem i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja.
 

Pretnja je ozbiljna vrsta napada i ne treba čekati na njenu moguću realizaciju, već svaku pretnju treba dokumentovati i prijaviti policiji i tužilaštvu. 

Kako pretnja ima za posledicu ugrožavavanje sigurnosti, član 138 Krivičnog zakona koji to zabranjuje dobar je pravni osnov zaštite. 

U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Ako si novinarka/novinar, za ovo delo je predviđena oštrija kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Prijavi pretnje policiji, platformi, poslodavcu i dokumentuj ih .

Napravi svoju mrežu podrške koja će preuzeti proces monitoringa, dokumentovanja i prijavljivanja.

Zaštiti sebe - napravi pauzu od mreža ako to posao dozvoljava i ne izlaži se diskusijama koje mogu dodatno da te ugroze.

Pre svega osiguraj svoju fizičku bezbednost i ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju! 

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Malver Prijava platformi Sigurnost Seksualno uznemiravanje Novinar/ka Strah Mediji Računar/Laptop Krivična prijava

PROGANJANJE

Kada neko dosledno prati ponašanje i onlajn kretanja određene osobe, bez obzira da li se lično poznaju, to vremenom prerasta u proganjanje.

Digitalni tragovi i podaci o nama koje ostavljamo na društvenim mrežama i raznim sajtovima, značajno olakšavaju proganjanje u onlajn okruženju. Kao i u fizičkom svetu, posledice koje trpi meta ove vrste napada jesu strah, nesigurnost, narušena privatnost.

Krivični zakonik sadrži poseban član (138a) koji sankcioniše ne samo proganjanje, nego i zloupotrebu tuđih podataka prikupljenih tokom praćenja. Zaštita će biti pružena pod uslovom da je proganjanje trajalo duže vremena, dok intenzitet i posledice nisu od presudnog značaja.

Osim toga, ukoliko se radi o kraćem vremenskom trajanju, što svakako zavisi od okolnosti slučaja, u obzir dolazi i član 138 Krivičnog zakona koji zabranjuje ugrožavanje sigurnosti, a predviđa i poseban oblik zaštite za novinare i težu sankciju.

Za oba krivična dela nadležan je tužilac i policija, dakle uz prikupljene dokaze  i dokumentaciju, krivična prijava se podnosi policiji ili tužilaštvu, koje dalje preuzima postupak.

Nadzor digitalnih prostora, napadač može da vrši na različite načine, zato je bitno analizirati na kojim su uređajima - kompjuterima, a naročito telefonima - uključene opcije koje proizvode podatke o ponašanju i kretanju. Takve opcije treba isključiti.

Uz to, bitan je redovan kontakt sa prijateljima, porodicom i partnerom. U slučaju da postoji rizik da se proganjanje sa interneta preseli u fizički prostor, obavezno kontaktiraj policiju i zahtevaj zaštitu.

Koristi ove servise da unaprediš svoju onlajn bezbednost.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Sigurnost Podrška Identitet Računar/Laptop Krivična prijava Praćenje

KRAÐA IDENTITETA

Zloupotreba tuđeg identiteta, odnosno tuđih ličnih podataka predstavlja ozbiljan rizik sa potencijalno teškim posledicama. Bilo da je na meti osoba čiji su lični podaci zloupotrebljeni, ili neko treći, šteta može biti nesaglediva.
 

Zbog kompleksnosti i različitih vidova ispoljavanja ove vrste napada, teško je odrediti koji oblici krivične zaštite mogu doći u obzir. Na primer, ako je izvršena prevara korišćenjem tuđeg kompjutera, može se podneti krivična prijava na osnovu člana 301 (Računarska prevara) Krivičnog zakona, ukoliko je to dovelo do imovinske koristi za počinioca. Proces na osnovu neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146 pokreće se privatnom tužbom, pa je neophodno znati identitet počinioca.

Ako je osoba izložena ovom napadu pretpela štetu u vidu psihičkog bola i narušavanja ugleda i dostojanstva, može zahtevati naknadu štete u parničnom postpuku koji se pokreće tužbom uz navođenje imena učionioca, dokaza da je manipulacija zaista izazvala nemir i druge posledice.

Krađa identiteta najčešće je povezana sa finansijskim malverzacijama i onlajn krađom. Na raspolaganju su ti različiti vidovi digitalne zaštite: ograniči iznos koji se može podići sa tvojih računa, koristi  sistem dvostruke autentifikacije  u onlajn bankarstvu, uništi svoje nevažeće kartice.

Kad se zloupotreba tuđeg identiteta desi, najbitnije je što pre prijaviti incident policiji i ugasiti ili privremeno blokirati naloge i usluge otvorene pod tim imenom. Blagovremena procena rizika i digitalna higijena su značajna sredstva prevencije.

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Šteta Reputacija Identitet Sajber kriminal Korisnički nalog Računar/Laptop Povraćaj pristupa Povraćaj sistema Krivična prijava

DOKSOVANJE

Objava privatnih informacija kao što su adresa, porodične prilike, broj kreditne kartice, datum rođenja, ili slično, na jednoj ili više onlajn platformi - pa čak i u komentarima na nepovezani video ili tekst.

Bez obzira da li je neko zaista iskoristio podatke, doksovanje su može smatrati otvorenim pozivom na napad. S toga, u obzir dolazi ugrožavanje sigurnosti, iz člana 138 Krivičnog zakona. U tom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar. 

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Takođe, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146 govori Krivičnog zakona o “saopštavanju” i upotrebi podataka za “koje nisu namenjeni” što se može povezati sa doksovanjem. 

U svakom slučaju, zabeleži sva mesta na kojima su podaci, dokumentuj i prijavi policiji.

Odmah prijavi neovlašćenu objavu ličnih podataka platformama na kojima su objavljeni, ali i policiji. Zahtevaj hitnu reakciju, insistiraj. Brza i efikasna reakcija je od ključnog značaja za sprečavanje nekontrolisanog širenja ličnih podataka po internetu.

Isključi lokaciju na telefonu i aplikacijama koje skupljaju te i slične podatke.

Sačuvaj kontrolu nad svojim nalozima, ograničavaj pristup svojim profilima, uspostavi dvostepenu autentifikaciju  , itd. 

Razgovaraj sa bliskim osobama, poslodavcem i kolegama, i insistiraj kod policije da kroz saradnju sa platformama uklone podatke, ako to tebi ne pođe za rukom kroz opciju prijave platformi.

Obriši ostale informacije o sebi koje slobodno lutaju onlajn, uz pomoć alata Deleteme .

Ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju.

Digitalni dokazi Lozinka Rezervni nalog Digitalna higijena Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Curenje podataka Reputacija Sigurnost Seksualno uznemiravanje Identitet Korisnički nalog Računar/Laptop Krivična prijava

LAŽNA PRIJAVA

Zloupotreba opcije za prijavu uznemiravanja, kršenja autorskih prava i drugih povreda pravila korišćenja društvenih mreža, može dovesti do suspenzije ili zabrane naloga, iako stvarne povrede nije bilo.

Slično trolovanju, ova vrsta napada može biti jako neprijatna, ali se teško može povezati sa nekim krivičnim delom. Ovde je pre svega reč o zloupotrebi mehanizma za prijave spornog sadržaja na društvenim mrežama, ali bez direktnog kontakta sa ljudima odgovornim za sadržaj na mreži, proces bi mogao da se zaglavi u beskrajnom krugu komunikacije sa mašinama za automatske odgovore.

Lažno prijavljivanje je teško sprečiti, a kad se desi na raspolaganju je sistem re-aktiviranja naloga, na primer na Fejsbuku ili Tviteru. Reakcije platformi nisu uvek brze, pa ako ti je bitno prisustvo na mreži, možeš da probaš da otvoriš drugi nalog.

 

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Šteta Taktika Korisnički nalog

NAPAD NA PODRŠKU

Prijatelji, porodica, partneri, kolege, poslodavci, pa čak i svedoci napada često su targetirani na isti ili sličan način kao i osoba koja je primarno napadnuta.

Različite vrste napada podrazumevaju radnje koje se mogu povezati sa nekoliko krivičnih dela. Na primer, ako napad dovodi do ugrožavanja sigurnosti, član 138 Krivičnog zakonika  je dobar pravni osnov zaštite. U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Naročito ako si novinarka/novinar, za šta je predvidjena teža kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Razmotri takođe da li je napad uključivao uvrede, pretnje, onlajn uznemiravanje, doksovanje, lažno optuživanje i druge oblike digitalnog nasilja, kako bi se lakše utvrdili pravni osnovi sudske zaštite.

Pored konkretnih mehanizama zaštite za pojedinačne slučajeve, ponekad može pomoći da javno osudiš napad bez direktnog kontakta i imenovanja napadača. Ako se odlučiš za ovu taktiku, proceni rizik i dokumentuj reakcije ukoliko su nasilne. Okruži se prijateljima, porodicom i kolegama: sigurnost je u što širem krugu

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Lokacija Prijava platformi Sigurnost Podrška Računar/Laptop Krivična prijava