Pretraga


Tagovi Novinar/ka x Πορνογραφία x Journalists x Sexual Harassment x

UVREDE I OMALOVAŽAVANJE

Pogrdne reči, psovke i omalovažavanje usmerene su na dostojanstvo, ugled i reputaciju ličnosti. Slike, video zapisi, gifovi i mimovi mogu biti jednako uvredljivi kao i pisane reči.

Svako ima svoj prag tolerancije, a ni granica između uvrede i oštre kritike nije uvek jasna. 

Javne ličnosti, a naročito političari moraju da trpe viši nivo kritike. S druge strane, novinari i aktivisti imaju šire pravo da svojim radom šokiraju, uznemire, pa čak i uvrede javnost, ako je to u interesu opšteg dobra.

Novinarke, poznate aktivistkinje i političarke mnogo su više izložene uvredama i omalovažavanju nego njihove kolege. Sramoćenje na osnovu rodnih stereotipa ili fizičkog izgleda često služi kao sredstvo ućutkavanja, pa ova vrsta verbalnog nasilja dobija sve glasniju osudu. https://twitter.com/UNESCO/status/1140888153928196096

Ukoliko očekuješ napad, nemoj mu se izlagati. Praćenje reakcija na objavljeni sadržaj, izuzev statistike čitanosti ili deljenja, dovodi te u direktan kontakt s napadačem. Prepusti to kolegama i prijateljima.

Ako si novinarka, kod nas postoji inicijativa Novinarke protiv nasilja, koja pruža podršku zasnovanu na empatiji i učenju.

Digitalni dokazi Reputacija Taktika Podrška Novinar/ka Javni funkcioner

PRITISCI NA SLOBODU GOVORA

Teško je nabrojati sve moguće oblike pritisaka na slobodu govora u onlajn okruženju. Jedno je sigurno, svako ko je na svojoj koži osetio taj pritisak, može nepogrešivo da ga prepozna i navede njegove posledice.

Tu spadaju: mešanje u rad medija tokom javnih nastupa, komentarisanje, izrugivanje, etiketiranje, ali i drugi oblici otvorenog i indirektnog targetiranja. Taj pritisak retko prelazi granice dopuštenog, ali budući da su mu na meti novinari i aktivisti, izaziva ozbiljne distorzije u javnom prostoru.

Kada pritisak vrše javni funkcioneri ili druge osobe na poziciji moći (poslodavci, urednici) uticaj svakako može biti teži, nego kada dolazi od kolega ili korisnika društvenih mreža. Mada se može posmatrati kao čin mikro-agresije, razmere njegovih posledica na duge staze su nesagledive, ne samo po osobe koje trpe pritisak, već po javni i medijski prostor kao takav.

Jedna od strategija reakcije na napade čiji je krajnji cilj ućutkavanje kritike ili neslaganja, jeste “još govora”. Imenovanje i izlaganje napadača javnoj osudi može da bude veoma korisno iz više razloga. Osoba koja je preživela napad vraća osećaj kontrole nad situacijom i pomaže drugima koji prolaze kroz slično iskustvo. Takođe, šira javnost se upoznaje sa društvenim problemom, bolje razume posledice napada i označava nasilna ponašanja kao nepoželjna. S druge strane, treba voditi računa o tome da se napadaču ne omogući da preuzme pažnju javnosti za svojih “pet minuta slave” i izlazak iz obične anonimnosti, što je neretko i glavni motiv napada. Poželjno je fokus držati na svom doživljaju napada, društvenim posledicama onlajn nasilja i efikasnim merama zaštite. 

U vreme pandemije, kritičko izveštavanje o radu vlade i zdravstvenih službi, pa čak i nezgodna novinarska pitanja, postali su nepoželjni u mnogim zemljama regiona. Da nisu opasna po javni interes, bila bi zabavna sva dovitljiva rešenja vlasti da izvrše pritisak, a izbegnu optužbe za cenzuru. https://balkaninsight.com/2020/07/03/pandemic-worsens-crisis-for-media-in-central-eastern-europe/

Ukoliko si novinar/ka, pa čak i ako nisi član profesionalnih udruženja, uvek je moguće prijaviti nasilje i zatražiti razgovor sa kolegama i pravnicima koji pružaju pomoć i savet o daljim koracima. Bez obzira da li ćeš prijaviti napad policiji, što bi uvek trebao da bude slučaj, svakako prijavi incident profesionalnom udruženju. Osim što udruženja vode računa o ukupnom broju slučajeva, u mogućnosti su da kroz svoju saradnju sa institucijama i javnim zastupanjem ukažu na učestalost određenih pojava. Udruženje takođe može da pruži različite oblike podrške koja može da izostane u kolektivu ili u okruženju. 

Neke građanske organizacije su specijalizovane za pitanja bezbednosti novinara i digitalnu bezbednost uopšte, pa bi i to mogao biti dobar put da se dođe do dodatnih informacija i saveta u vezi sa napadom i daljim koracima. Mnoge međunarodne insitucije bave se problemom bezbednosti novinara i aktivista za ljudska prava: Savet Evrope / Platforma za bezbednost novinara, OEBS Misija u Beogradu, OEBS Kancelarija za slobodu medija, UNESCO programi za bezbednost novinara. U slučaju kada izostane podrška državnih institucija, kolega, zajednice ili šire javnosti, ili kada je potrebna dodatna podrška, ove organizacije svojim javnim zastupanjem i pritiskom na državne organe podstiču rešavanje incidenata.

Različite organizacije pružaju programe pravne ili finansijske pomoći i podrške - pomoć u pravnom zastupanju Medijskog pravnog centra u Londonu ili Free Press Unlimited koji takođe pružaju i finansijsku pomoć u urgentnim situacijama. Konačno, ukoliko se intenzitet napada ne smanjuje, ove organizacije mogu pomoći i da se osoba izmesti van zemlje na neko vreme, dok se situacija ne smiri. 

Taktika Podrška Novinar/ka Mediji Javni funkcioner Inovativna strategija Udruženja

GOVOR MRŽNJE

Verbalni napadi na osnovu rasne, verske, nacionalne, seksualne, političke, sindikalne i druge pripadnosti i ličnih svojstava, poput uzrasta ili ekonomskog statusa, smatraju se govorom mržnje.

Mada govor mržnje ima pravnu kvalifikaciju fokusiranu na određene zaštićene kategorije, u onlajn prostoru takav napad prevazilazi popisane kategorije, te često targetira osobu po više osnova odjednom. Stoga je važno imati na umu da je govor mržnje svaki napad na osobu zbog njenih karakteristika, položaja ili društvenog statusa. 

Novinar/ka, pa čak i ako nisu članovi profesionalnih udruženja, uvek mogu da prijave nasilje i zatraže razgovor sa kolegama i pravnicima koji pružaju pomoć i savet o daljim koracima. Bez obzira da li ćeš prijaviti napad policiji, što bi uvek trebao da bude slučaj, svakako prijavi incident profesionalnom udruženju. Osim što udruženja vode računa o ukupnom broju slučajeva, u mogućnosti su da kroz svoju saradnju sa institucijama i javnim zastupanjem ukažu na učestalost određenih pojava. Udruženje takođe može da pruži različite oblike podrške koji mogu da izostanu u kolektivu ili u okruženju. Neke građanske organizacije su specijalizovane za pitanja bezbednosti novinara i digitalnu bezbednost uopšte, pa bi i to mogao biti dobar put da se dođe do dodatnih informacija i saveta u vezi sa napadom i daljim koracima.  

Jedna od strategija reakcije na napade čiji je krajnji cilj ućutkavanje kritike ili neslaganja, jeste “još govora”. Imenovanje i izlaganje napadača javnoj osudi može da bude veoma korisno iz više razloga. Osoba koja je preživela napad vraća osećaj kontrole nad situacijom i pomaže drugima koji prolaze kroz slično iskustvo. Takođe, šira javnost se upoznaje sa društvenim problemom, bolje razume posledice napada i označava nasilna ponašanja kao nepoželjna. S druge strane, treba voditi računa o tome da se napadaču ne omogući da preuzme pažnju javnosti za svojih “pet minuta slave” i izlazak iz obične anonimnosti, što je neretko i glavni motiv napada. Poželjno je fokus držati na svom doživljaju napada, društvenim posledicama onlajn nasilja i efikasnim merama zaštite. 

Ako si novinarka, kod nas postoji inicijativa Novinarke protiv nasilja, koja pruža podršku zasnovanu na empatiji i učenju.


 

Reputacija Podrška Novinar/ka Pritisak Inovativna strategija Udruženja

LAŽNO OPTUŽIVANJE

Lažne optužbe jesu jedan oblik pritiska, ali ukoliko je napad orkestriran i traje duži vremenski period može ozbiljno da zagadi javni prostor i diskusiju, dok se osoba žigoše i marginalizuje.

Odnos društvene moći i nejednakosti daje specifičnu težinu neistinama koje podrivaju kredibilitet osobe na meti ovakvih napada.  

Ako si novinarka, kod nas postoji inicijativa Novinarke protiv nasilja, koja pruža podršku zasnovanu na empatiji i učenju.

Reputacija Taktika Novinar/ka Pritisak

DOKSOVANJE

Objava privatnih informacija kao što su adresa, porodične prilike, broj kreditne kartice, datum rođenja, ili slično, na jednoj ili više onlajn platformi - pa čak i u komentarima na nepovezani video ili tekst.            

Sama objava informacija ne mora da dovede do posledice, da neko iskoristi kreditnu karticu ili zaista zazvoni na vrata, ali sama činjenica da je ta informacija dostupna svima i zauvek  - jer internet sve pamti - jasan je oblik zastrašivanja i uznemiravanja. 

Bitno je da prijaviš napad: postoji šansa da prijava zaustavi nasilje, da podaci budu uklonjeni, a nalog napadača blokiran . Takođe, prijava je jedna vrsta dokumentovanja  napada, što može da posluži ukoliko dođe do sudskog postupka ili policijske istrage. U slučaju potrebe, prijatelji i porodica mogu da preuzmu prijavljivanje i komunikaciju sa platformama. 

U svakom slučaju najbitnije je voditi računa o sebi i poštovati svoja osećanja, makar to značilo ležanje u krevetu sa ćebetom preko glave.

Dobro je udaljiti se privremeno od društvenih mreža, mada to danas može biti teško izvodljivo. Pokušaj bar na neko vreme da ograničiš svoje prisustvo na mrežama, ili da pređeš u zatvorene grupe sa osobama od poverenja. Ako je moguće, zatraži od poslodavca pristup psiholozima i terapeutima, naročito ako napad traje duže vremena ili ako je intenzivan.

Ako si novinarka, kod nas postoji inicijativa Novinarke protiv nasilja, koja pruža podršku zasnovanu na empatiji i učenju.

Pogledaj Online SoS o dodatnim mogućnostima zaštite.

Digitalni dokazi Digitalna higijena Uznemiravanje Reputacija Sigurnost Seksualno uznemiravanje Novinar/ka Identitet

PRITISCI NA SLOBODU GOVORA

Teško je nabrojati sve moguće oblike pritisaka na slobodu govora u onlajn okruženju. Jedno je sigurno, svako ko je na svojoj koži osetio taj pritisak, može nepogrešivo da ga prepozna i navede njegove posledice. Tu spadaju mešanje u rad medija tokom javnih nastupa, komentarisanje, izrugivanje, etiketiranje, ali i drugi oblici otvorenog i indirektnog targetiranja. Taj pritisak retko prelazi granice dopuštenog, ali budući da su mu na meti novinari i aktivisti, izaziva ozbiljne distorzije u javnom prostoru.

Iako nanosi štetu javnoj diskusiji i slobodi medija, vrlo je teško prevesti ove izraze u krivična dela ili odrediti tačan oblik štete koju trpi pojedinac. U svojoj ukupnosti, pritisak možda može da dosegne prag koji omogućava pravnu intervenciju, ali pravni sistem reaguje samo na pojedinačne, a ne kolektivne slučajeve. 

Nezavisna tela, a pre svega Ombudsman za zaštitu prava gradana može da sprovodi istrage i opomene državne funkcionere i javne ličnosti koje vrše pritisak na medije i crtaju im mete.
 

Digitalna higijena Enkripcija Taktika Podrška Novinar/ka Mediji

PRETNJE

Ugrožavanje fizičke i emotivne sigurnosti i spokojstva pozivanjem na nasilje, ubistvo, linč određene osobe ili čitave grupe, kao i pretnjama silovanjem i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja.
 

Pretnja je ozbiljna vrsta napada i ne treba čekati na njenu moguću realizaciju, već svaku pretnju treba dokumentovati i prijaviti policiji i tužilaštvu. 

Kako pretnja ima za posledicu ugrožavavanje sigurnosti, član 138 Krivičnog zakona koji to zabranjuje dobar je pravni osnov zaštite. 

U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze  i podneš krivičnu prijavu. Ako si novinarka/novinar, za ovo delo je predviđena oštrija kazna.

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Prijavi pretnje policiji, platformi, poslodavcu i dokumentuj ih .

Napravi svoju mrežu podrške koja će preuzeti proces monitoringa, dokumentovanja i prijavljivanja.

Zaštiti sebe - napravi pauzu od mreža ako to posao dozvoljava i ne izlaži se diskusijama koje mogu dodatno da te ugroze.

Pre svega osiguraj svoju fizičku bezbednost i ako misliš da napad sa interneta može da pređe u fizički, odmah pozovi policiju! 

Digitalni dokazi Lozinka Autentifikacija Rezervni nalog Telefon/Tablet Malver Prijava platformi Sigurnost Seksualno uznemiravanje Novinar/ka Strah Mediji Računar/Laptop Krivična prijava

FLEJMOVANJE

Vrsta ponašanja tipična za stare forume, računa na izazivanje negativne reakcije uvredama, psovkama, nabusitim tonom, sa ciljem da uzruja metu i uvuče je u raspravu u kojoj gubi dostojanstvo i kredibilitet.
 

Ova vrsta napada podrazumeva više radnji koje mogu da se povežu sa različitim krivičnim delima. Na primer, pretnje se mogu povezati sa Ugrožavanjem sigurnosti, iz člana 138 Krivičnog zakona. U ovom postupku, javni tužilac i policija imaju glavnu ulogu, na tebi je da prikupiš početne dokaze i podneš krivičnu prijavu. Naročito, ako si novinarka/novinar. 

SAVET: Objasni detaljno kako, zašto i kada je nastao osećaj ugroženosti i zabrinutosti za sebe ili tvoju porodicu. Od toga zavisi uspeh sudske zaštite.

Uvrede su takođe sancionisane, ali za to je potrebno da samostalno podneseš krivičnu prijavu navodeći ime počinioca.

Flejmovanje obično podrazumeva veliki broj anonimnih poruka, što otežava sudski postupak i zaštitu.

Za početak, fizička bezbednost je najbitnija. Nakon toga, bitno je isključiti lokacije na aplikacijama na kojima je ta opcija uključena, a pre svega Guglove mape. Zbog svoje opake prirode, flejming je sličan uznemiravanju, pa se pored dokumentovanja  savetuje da se o tome razgovara sa prijateljima, porodicom i partnerom. Ako je flejming fokusiran na posao koji radiš, razgovaraj sa poslodavcem i kolegama. Svi zajedno treba da dođete do rešenja koje ti najviše odgovara. Zbog jakog intenziteta i dužeg perioda, ponekad je i kratak odmor od posla takode dobar način da se posledice preduprede.

Reputacija Taktika Podrška Novinar/ka Mediji Krivična prijava