GOVOR MRŽNJE
Verbalni napadi na osnovu rasne, verske, nacionalne, seksualne, političke, sindikalne i druge pripadnosti i ličnih svojstava, poput uzrasta ili ekonomskog statusa, smatraju se govorom mržnje.
Iako još nema opšte prihvaćene definicije govora mržnje, Krivični zakonik predviđa različite elemente zaštite.
Kroz član 317 Krivičnog zakonika (Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti) kažnjava se govor mržnje prema narodima i etničkim zajednicama u Srbiji, dok se kroz član 387 sankcioniše rasna i druga diskriminacija na osnovu rase, boje kože, verske pripadnosti, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva. Ovim članom zabranjeno je i širenje i podstrekavanje mržnje, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe llica koja se zalažu za ravnopravnost i toleranciju, kao i širenje kroz novine, onlajn kanale komunikacije ideja i teorija zavere koje imaju za cilj govor mržnje i diskriminaciju.
Ovakav govor je svakako zabranjen i medijskim zakonom, odnosno medij može biti kažnjen za govor mržnje u parničnom postupku.
SAVET: Podnesii krivičnu prijavu i zahtevaj od policije i tužilaštva da sprovedu istragu.
Osim dokumentovanja , prijavi govor mržnje platformama koje u svojim Uslovima korišćenja to izričito zabranjuju. Ukoliko je govor mržnje sadržan na onlajn stranicama medija ili internet portalima, može se zahtevati da se sadržaj ukloni tako što se prijava pošalje samom mediju putem mejla, ili nekim drugim sistemom.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti takođe može pokrenuti parnični postupak radi zaštite ili sam sprovesti istragu. Postupak se pokreće pisanim zahtevom, a Poverenik ima 90 dana da donese odluku i izrekne neku od mera, kao što su nalog za izvinjenje, objavljivanje mišljenja, naredba o uzdržavanju i prestanku govora mržnje.
Prijava platformi Reputacija Taktika Sigurnost Krivična prijava