Različiti malveri odgovaraju različitim potrebama aktera koji su ih napravili. Na primer, da bi brisač ili kradljivac informacija bili uspešni, potrebno je da budu aktivni vrlo kratko, dok ransomver mora biti aktivan dok ne enkriptuje sve fajlove, nakon čega jasno stavi do znanja da je prisutan u sistemu. S druge strane, spajver, RAT-ovi i adver moraju dugo ostati skriveni da bi uspešno izvršili svoje zadatke.

Nije uvek lako prepoznati malver, jer se često dešava da korisnici nisu svesni da su im uređaj ili sistem zaraženi. Ponekad aktivnosti malvera mogu da se primere zbog spontanog pogoršanja performansi sistema, ali ne utiče svaki malver na performanse, a njihovo pogoršanje nije uvek uzrokovano malverom.

Od prosečnog korisnika se ne može očekivati da potpuno ukloni malver bez korišćenja specifičnih anti-malvera. Ovi programi posmatraju sistem, skeniraju fajlove preuzete sa interneta i mejla, i ako nađu kakav malver, prebace ga u karantin ili ga izbrišu, zavisno od postavki.

U svakom slučaju, nije dovoljno samo instalirati aplikaciju koja će skenirati i ukloniti malver - takođe je važno da korisnici ne instaliraju nepoverljive aplikacije, klikću na sumnjive linkove, otvaraju sumnjive mejlove niti da posećuju nepouzdane sajtove.